Izvor: B92, 10.Dec.2012, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peđa Bajović - komičar u Sijetlu (5. deo)
Stand up komičar Peđa Bajović boravio je u SAD i Kanadi i učestvovao je na međunarodnom takmičenju komičara Seattle International Comedy Competition 2012. Peđa, koji je karijeru izgradio u Hrvatskoj, a zatim i u celom regionu, prvi je komičar sa ovih prostora na jednom takvom takmičenju. B92 prenosi peti i poslednji deo njegovih utisaka iz Sijetla i Toronta.
"Mi smo Kanađani, zato jer nismo Amerikanci!", najčešće se čuje kao odgovor kada se stanovnike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te zemlje pita ko i kakvi su oni u stvari? Verovatno postoje bolji i tačniji odgovori, ali se ovaj nekako najčešće javlja, takođe uz onaj da je Kanada "negde između Amerike i Europe". Ipak, čini se da ova država sve više postaje poput svog južnog komšije.
Jedna stvar je činjenica, to je jedna ogromna zemlja! Avionski let iz Vankuvera na zapadnoj obali, do Toronta (koji, bajdvej, i nije na samom istoku zemlje, već negde na drugoj trećini puta u tom pravcu) traje – pet sati! Tek da stvorite sliku koliko je to prostranstvo, jedan toliko dug let iz bilo kojeg od naših gradova, iako ih na žalost više i nema, odveo bi nas poprilično duboko i u Aziju i u Afriku ili bez problema prebacio preko Severnog pola…
Komičar u Sijetlu (1. deo)
Komičar u Sijetlu (2. deo)
Komičar u Sijetlu (3. deo)
Komičar u Sijetlu (4. deo)
Vankuver je veliki grad londonske klime, što rezultira velikim brojem beskućnika koji su se tu slili zbog blage klime, ali ujedno ga stavlja među vodećim gradovima po broju samoubistava. Savršeno mesto za odličnu komediju! Ovaj treći grad po veličini u Kanadi ima stand up scenu koja je među vodećim na kontinentu. Svakoga dana u nedelji događa se po nekoliko comedy večeri, a ja sam imao sreće (više nego prema zasluzi!) da upadnem na jednu od boljih – Comedy on the Corner.
I upravo tu se odmah osetila razlika u reakciji na "I'm from…" između američke i kanadske publike. Oni znaju odakle sam. Nakon mog nastupa mi je prišlo nekoliko ljudi koji su ili prva generacija naših zemljaka ili su im deda i/ili baka iz naših krajeva. Iako mi je to pomalo ubilo "opening joke", bilo mi je drago da ih upoznam.
A onda – Toronto… Grad koji bukvalno raste iz dana u dan. U zemlji koju je recesija tek okrznula i koja ima stabilan bankarski sektor, sliva se jako puno inostranog novca i to najčešće u – građevinarstvo. Ogromni soliteri niču na sve strane i u samom centru grada i na periferiji, menjajući pejzaž gotovo do neprepoznatljivosti. CN Tower koji je nekada štrčao sam, uskoro će dobiti konkurenciju po visini. Na sve strane su kranovi i dizalice, i samo po sebi se nameće pitanje – a ko sve to plaća? Odgovori idu ovih redosledom: Kinezi, Arapi, Rusi, Indijci, a doskora tj. do sankcija i – Iranci! Investiraju tamo gdje misle da je sigurno. A ko će živjeti u svim tim silnim zgradama, čiji je rast doveo do ogromnog rasta cena nekretnina…?
Ima ko. Zaista, za razliku od bilo kojeg drugog velikog grada na svetu, ovde čuti različite jezike izgovorene od strane ljudi svih nijansi boje kože, potpuno je normalna stvar. Dok su u drugim takvim megapolisima imigranti poprilično (samo)ograničeni na svoje delove grada, ovdje žive i kreću se svuda. Da li se zbog toga bune "oni pravi" Kanađani? Možda i bi, kada bi se takvima i osećali. Naravno da i u ovoj zemlji postoje oni koji sebe smatraju čistokrvnim starosedeocima, ali je takvih toliko malo i razbacani su po ovim prostranstvima, da ne čine najvažniju društvenu grupu. Ova zemlja, a naročito Toronto, žive svoju raznolikost, sa sve dobrim i lošim stranama iste.
To se vidi i prema komičarima. U nekoliko nastupa koje sam imao u ovom gradu nagledao sam se njih svakakvih: jedini crnac u svom malom gradu u provinciji Alberta, HIV pozitivni gej koji je iz katoličanstva prešao u judaizam, latino koji to zaista i želi biti - ali mu to niko ne priznaje, mršavi i niski štreber koji izgleda kao psihopata koji samo što nije ubio prvog zgodnog muškarca (ili ženu!), gluva komičarka koja izgleda kao sex bomba… Dok sam u Sijetlu dane provodio u društvu onih najboljih i najiskusnijih stand up komičara, ovdje sam se družio s onima koji su "običniji" i koji su negde na sredini puta svoje karijere…
Ovakva sredina je izrodila svetske komičarske zvijezde kao što su Jim Carrey, Dan Akroyd, Leslie Nielsen, John Candy, Martin Short… ali, su svi oni odavde morali za Hollywood. I dandanas je Toronto manje-više odskočna daska za one talentovane koji žele više. "Doći će tu kod nas i Izzard i Louis CK", ali samo kako bi u nekom malom klubu pred sto ljudi isprobali novi materijal ili da bi rasprodali najveću dvoranu u gradu!", kaže Wojtek, moji dobri duh domaćin, ujedno i komičar. "Iako smo veliki, nismo toliko veliki!"
Balkanski komičar u Torontu – nikakva senzacija. Sva moja iskustva pred domaćom publikom i komičarima, bila su sjajna. Možda mi je upravo i najdraže bilo veče komičara-za-komičare (i par zbunjenih gostiju) u malom kafiću Full of Beans, gde se osjetio taj duh zajedništva zaljubljenika u ovaj žanr komedije. Izvodile su se nove šale, improvizovalo i gotovo kod svih iskoristila prilika da se pre nastupa pozdravi kolegu iz inostranstva. Fini ljudi, ti Kanađani!
Nastupio sam i dva puta na večerima gdje je bilo više komičara nego publike, ali važno je da se radi. Što veći broj "utakmica u nogama" geslo je svakog ovdašnjeg komičara. Trebalo bi nekako tako da bude i kod nas…
Zato sam iskoristio priliku da, kad sam već tu, da odradim jedan (rasprodan, pa je bio još jedan!) nastup u prostoru pod imenom Rakia Bar. Iz imena naslućujete šta je u ponudi, a verujte mi, kao dijete iz šljivarskog kraja, osetio sam se posramljenim svojim neznanjem o varijacijama na temu – rakija! Kad uz to još dodate odlična hrvatska vina.
A naši ljudi? Ima nas sa svih strana i iz svih vremena dolaska od prošlog veka naovamo… Ali, jasno odvojenih zajednica. Samo u pojedinačnim slučajevima će Srbi, Hrvati i Bošnjaci živjeti i raditi zajedno, ili se barem družiti. Ne postoje nikakvi sukobi, ali ni neka preterana komunikacija. Grad je dovoljno velik, a iskustva iz zavičaja dovoljno loša. Naglašavam "dovoljno", jer su interpretacije naše balkanske realnosti, neretko puno gore među dijasporom. Ipak, tako je kako je.
Upravo zato, epizode poput koncerta "Tribute za Indexe", koji su više meseci pripremali i na kraju realizovali ljudi iz BiH i njihovi prijatelji, a na koji su došli i ostali iz regiona, bio pravi i veliki uspeh! U videu pogledajte i osjetite atmosferu…
U ovom videu, koji je kao i prethodna četiri, snimila Nokia PureView 808 - takođe ću iskoristiti priliku da se zahvalim i sponzoru ovog mog velikog putovanja, proizvođačima najbolje sveže testenine u ovom djelu sveta! Hvala vam, Aurelia!
I da, na kraju, gradonačelnik Toronta, i inače ne previše popularan, dobio je otkaz (samo) zato što je tri hiljade dolara gradskog budžeta preusmerio prema malom fudbalskom timu čiji je vlasnik. Tri hiljade dolara, što je u našim parama nešto više od dvije hiljade evra? Zamislite da se takvo što dogodi kod nas? Eh, gde smo mi, a gde je Kanada…
