Izvor: B92, 09.Mar.2011, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paris FW: Chanel, Ungaro, YSL
Karl Lagerfeld postavio je svoju modnu viziju u postapokaliptično okruženje spržene zemlje, Džajls Dikon je obukao manekenke u providnu čipku, a Stefano Pilati, kreator modne kuće Yves Saint Laurent, predstavio savremenu verziju žene iz ere "Opium" parfema.
CHANEL
„Svet je mračno mesto”, kazao je Karl Lagerfeld nakon poslednjeg Šanel spektakla koji se zbio u maglom zamotanoj poljani na tlu spaljene zemlje koja se još uvek pušila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Mogle su se osetiti apokaliptična veličanstvenost nemačkih umetnika Kaspara Davida Fridriha i Anselma Kifera i ponešto od postapokaliptične čvsrtine romana „Put” Kormaka Makartija ali, kao što je sam Lagerfeld primetio, izlazi i ulazi na kraju piste bili su ogromni pravougaonici belog svetla. A zar izlazak na svetlost nije uobičajeni način bekstva iz mračnog mesta?
Dramatično okruženje i gromoglasna orkestarska verzija Mišela Gobera (Michel Gaubert) čuvenog gotskog klasika grupe Cure, „A Forest”, bili su odlična pratnja Lagerfeldovim dizajnima.
On je razradio smelu temu ustanovljenu još na prolećnoj kolekciji, gde su jakne i kaputi bili dronjavi i kao izjedeni od moljaca.
Ovde je većina garderobe delovala prašnjavo, kao da je upravo preživela prirodnu nepogodu (možda vulkansku erupciju?) uredno spakovana u gepeku.
Način na koji je Lagerfeld ukrstio klasični Šanelov pepito znak preko muške jakne ili isečeni tvid preko nečega nalik na borbenu unifromu delovalo je kao da su se manekenke oblačile na brzinu, u žurbi, dok lava navire.
Bio je to jedan od najboljih primera novog muško/ženskog trenda koji će biti ključni za sezonu jesen/zima 2011/12.
Paleta je sve vreme bila mračna, proporcije približno muške, sa širokim okruglim ramenima. Čak su i nešto ženstveniji komadi delovali kao „oštećena” roba; recimo suknja spektakularno isparčanog šifona ili par pletenih haljina do kolena kojima su na leđima visili konci od vune.
Tunike, ogrtači i kratki kaputi obezbedili su neo-srednjovekovni obrt u Lagerfeldovoj grandž bajci. A onda je čitava priča skrenula ulevo ka gotskim motivima na crnim čipkanim večernjim komadima. Manekenke su izgledale kao Drakuline neveste iz 21. veka.
Osim ovog hipnotišućeg scenarija, prava genijalnost kolekcije leži u Lagerfeldovom natprirodnom talentu da prepozna način na koji mnoge mlade žene danas žele da se oblače - kombinovanjem ulične mode sa daškom fantazije haute couture-a što ostavlja bogat i čudan utisak.
EMANUEL UNGARO
Poznata je rečenica Emanuela Ungara, „Ja oblačim ljubavnice, a ne supruge". Ta druga žena je izgleda bila ciljna grupa dizajnera Džajlsa Dikona (Giles Deacon), u njegovoj drugoj kolekciji za legendarnu ali pomalo posrnulu modnu kuću.
Flert debija prolećne sezone, sa pastelima, perjanicama na glavi i hipi fazonu sada je izoštren sveukupno agresivnijim izgledom. Da, bilo je tu nekoliko slatkih tačaka (tvid bogato zelene boje i lisica u pink i plavoj boji) ali nova Ungaro žena je opasna mačka.
Da bi to dokazao, jedan detalj od kog se nijedna devojka nije odvajala ni dan ni noć bila je kožna ogrlica-kragna sa metalnom šnalom. Ona je bila na prvom izlazu (crno jednodelno odelo bez ramena, sa čipkanim bodijem), na uzanoj crnoj haljini sa šljokicama koja je zatvorila reviju i na brojnim korsetima i izvajanim kožnim koktel haljinama između.
Za ovu kolekciju Dikon je potrošio metre čipke, koju je spojio poput neke geometrijske slagalice na uzanim haljinama i, još sladostrasnije, na pretesnim mini-haljinama koje ništa nisu ostavljale mašti.
Draperije, nabori i bogate boje po kojima je Ungaro bio poznat ovoga puta su uglavnom bile odsutne, osim nekoliko printanih širokoih svilenih haljina.
Oživljavanje rada i dela osnivača kuće nije jedini način da se nasledstvo nekog brenda pogura u budućnost, ali ni Dikonove seksi mačkice nisu neminovno predstavljale pravi korak napred.
YVES SAINT LAURENT
Stefano Pilati je konsolidovao svoje prolećno "rasulo" senzacionalnom novom kolekcijom za Iv Sen Loran koja je bila čvrsta i zategnuta poput punđi na manekenkama.
Iza scene kreator je nabrajao godine koje je pregledao u arhivama kuće - od 1962. do kasnih sedamdesetih - ali istorija je na kraju bila nebitna. Istina, kaput-haljina s dvostrukim kopčanjem uhvaćena u struku polu-kaišem, do pola butina, imala je preciznost ranih šezdesetih, kao što je i defile belih lepršavih haljina dosegao onu fabuloznost s kraja sedamdesetih, ali Pilati je izvukao suptinu cele decenije u jednu snažnu poruku koja se fokusirala na sada i ovde.
Na nekom nivou to je verovatno funkcionisalo jer je uspešno izoloao gene koje deli sa Sen Loranom, što je značilo da je na delu bio instinkt više nego ikada ranije. Ali nema potrebe da pokušate da uđete u Pilatijevu glavu; dovoljno je reći da su to bile neumoljivo elegantne, superšik, seksi stvari.
U svojoj predjesenjoj kolekciji dizajner je bio inspirisan erom kad je nastao „Opium” parfem. Tvrdio je da nije želeo ni sada da se odvoji od toga, otud vintage momenti Bjanke Džeger na reviji.
Ali značajno je bilo i Pilatijevo iskustvo sa jesenjom kolekcijom za muškarce. Uzana, dečačka silueta očigledno je uticala na dizajnerove eksperimente sa najpoznatijim simbolima buržoaske visoke mode - sako, suknja, džemper i pantalone od pepita i u šarama princa od Velsa.
