Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Sep.2017, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pametan telefon sve manje pametan za životnu sredinu

Pametni telefoni, zbog suviše čestog unapređenja i zamene modela, a nedovoljnog recikliranja, sve više utiču na životnu okolinu, posebno u fazi proizvodnje, pokazuje studija Francuske agencije za životnu okolinu (Ademe) i nevladine organizacije Frans Natir Anvironman (FNE).

Od 2007. godine i izlaska prvog "ajfona", sedam milijardi "pametnih telefona" prodato je u svetu, i prodaja raste - 139 miliona aparata prodato je 2008, više od milijardu 2013. i gotovo 1,5 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << 2016, navodi ova studije.

Posledice po okolinu rastu svaki put kada se poveća ekran ili se poboljša kvalitet foto-aparata, navodi studija.

U proseku pedesetak vrsta metala je u sastavu jednog "pametnog telefona" - dva puta više nego za mobilne telefone stare generacije, i često je teško da se recikliraju jer se radi o legurama.

Takođe, vađene rude u te sverhe predstavlja poseban problem u zemljama gde se to radi, navode dve francuske organizacije koje su radile na studiji. Od zagađenja neodijumom u Kini, do izazivanja političkih nemira ili oružanih sukoba kao u Demokratskoj Republici Kongo oko eksploatacije tantala.

Prema studiji, Francuzi menjaju mobilni telefon u proseku svake dve godine, mada se ta zamena malo usporava s promenom biznis modela operatera. A u 88 odsto slučajeva kada se menja uređaj, aparati koji se odbacuju i dalje rade.

U studiji se pominju psiholočki i socijalni faktori kao objašnjenje česte promene telefona, ali i činjenica da u većini slučajeva "pametni telefoni" ni nisu zamišljeni da budu trajni i da mogu da se poprave, niti da budu prilagodljivi s protokom vremena, te su i baterije zalepljene ili zavarene, a rezervni delovi neraspoloživi.

Dve organizacije navode da potrošači mogu da deluju, i da navedu svoje potrebe pre svake kupovine, da se raspitaju o karakteristikama telefona, na primer o tome da li baterija može da se skine i promeni, da li postoje rezervni delovi, a može i da se kupi polovan uređaj.

Korisnik može i da svom aparatu da "drugi život". Samo 15 odsto telefona koji su prestali da se koriste se sakuplja za reciklažu, navodi inženjer francuske agencije Ademe Evan Fanže.

"Najmanje 30 miliona mobilnih telefona leži u našim fijokama. Ljudi kažu da mogu još da posluže, ali na kraju nikad ih više ne upotrebe", rekao je on i dodao da bi potrošač mogao da proda svoj aparat, da ga nekom da, ili da ga da na reciklažu.

Takođe može da ga vrati u radnju, pošto su prodavci obavezni da uzimaju stare aparate i da ih ili poprave, ili recikliraju.

Nastavak na NoviMagazin.rs...