Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao zvani melanholija
Ako postoji pakao na zemlji, naći ćete ga u duši melanholičnog čoveka, zapisao je Robert Barton u svojoj "Anatomiji melanholije".
Sudimo li prema najnovijim epidemiološkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki deseti čovek ima melanholičan pogled na svet, a procene govore da će depresija do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj polovini čovečanstva i drugi po redu uzrok smrtnosti u opštoj populaciji, odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
Statistike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govore da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu i neumoljivo tvrde da dame tri puta češće pate od melanholičnog pogleda na svet.
Psiholozi tvrde da je depresija "očajnički krik za ljubavlju" i na podlozi te definicije baziraju svoje objašnjenje zbog čega se melanholični pogled na svet mnogo češće nalazi na zdravstvenim kartonima lepše polovine čovečanstva.
Kako počinje
– Ženski pol se značajno razlikuje od muškog i to, ne samo u anatomiji tela, već i u anatomiji duše. A naša različitost najviše dolazi do izražaja kada su u pitanju bolesti emocija, koje se duplo češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ako imamo na umu da je priroda ženama, zbog onih devet meseci materinstva, dala potpuno drugačiji emotivni program i učinila ženske emocije razuđenijim, kompleksnijim, bogatijim, složenijim i kvalitativno drugačijim, onda ne treba da čudi podatak da su žene neuporedivo ranjivije od muškaraca. Dokaz da je emotivni život žena složeniji nalazimo i u hormonskom ciklusu dama koji je dramatično drugačiji nego kod muškaraca. Naime, poznato je da se hormonski status lepšeg pola menja svakih 15 dana, što ima značajnog uticaja na raspoloženje žene i njen emotivni život – objašnjava Maja Antončić, klinički psiholog.
Za depresiju, kao i za većinu psihijatrijskih bolesti, vezane su mnogobrojne predrasude, a jedna od najrasprostranjenijih jeste da će depresija "proći sama od sebe, pa lečenje nije ni potrebno". Na uobičajen laički savet "promenom okoline, proći će i depresija", psiholozi odgovaraju – depresija je kao kofer – putuje zajedno sa njegovim vlasnikom i žestoko demantuju popularno uverenje da je ona "zaštitni znak" slabih i nemoćnih.
Zloupotreba dijagnoze
Suverenu dominaciju depresije u zdravstvenim kartonima psihijatrijskih pacijenata ona tumači činjenicom da je depresija jedna od retkih društveno prihvatljivih fenomena i jedna od najčešće zloupotrebljavanijih psihijatrijskih dijagnoza, jer ne "krnji" ugled u društvu kao što to čini dijagnoza šizofrenije, psihoze, alkoholizma, a omogućava bolovanje.
– Vrlo je "u trendu" biti depresivan, jer smo svi mi žrtve tranzicije, partnera, šefa... Priznanje "ja sam depresivan" ujedno je i vapaj za pažnjom i priznanje da osoba nije u stanju da se nosi sa zahtevima okoline. Međutim, treba imati na umu da žene imaju više zahteva koje moraju da ispune i više socijalnih uloga koje moraju da odigraju, dok muškarci imaju manje uloga, ali više ventila za neuspeh. Ne treba zaboraviti da jači pol ima socijalnu dozvolu da tugu utapa u alkoholu, a da su žene najčešće primorane da se sa svojom depresijom bore u samoći – podseća Maja Antončić.
Depresija se češće javlja kod osoba koje imaju tzv. ciklotomnu strukturu ličnosti, što znači da su pre pojave bolesti imale periode dobrog raspoloženja, obojene vedrim duhom i velikom energijom za rad i druženje, koji su iznenada bili smenjeni gubitkom životnog elana i bezrazložnom melanholijom. A na pitanje – kako pomoći depresivnom pacijentu psiholozi u šali odgovaraju da savremeni psihoterapeut mora da postupa kao vojskovođa – da kao artiljeriju koristi lekove, a da mu pešadija bude odgovarajuća terapija.
[objavljeno: ]
