Izvor: Nezavisne Novine, 26.Jun.2015, 12:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pajkić: Isidora kreće u presudni životni boj

BEOGRAD - Nebojša Pajkić, muž Isidore Bjelice, koja je u Cirihu i bije svoju bitku za život, imao je potrebu da zahvali Vladi Georgijevu i svim ljudima širom planete koji su pružili podršku njegovoj supruzi.

"Teško bi mi bilo da nabrojim sve one muzičare i ine umetnike, političare i druge, kako se vulgarno kaže javne ličnostij koje su tetošene u Isidorom srcu, duši, kući, koje je spasavala kolumnama i svojim tekstovima i koje je ugošćavala u svojim kultnim emisijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << najpre BK televiziji, a posle na bijeljinskom BN-u, u "Metropolisu".

Mnogim je, u kritičnim periodima njihove karijere, Isidora davala nesebičnu medijsku podršku, svojom energijom, svojim talentom, svojim šarmom i humorom. Neke je spasavala linča, druge zatvora, trećima je davala šansu kad niko drugi nije... Vladu Georgieva jedva da je poznavala, mislim da su se videli dva puta, a on je za nju pevao u jednoj noći tri koncerta.

Ja, ovom prilikom, ne mogu u dovoljnoj meri da izrazim, kao Isidorin muž, zahvalnost i divljenje prema tom divnom čoveku, muzičaru za kojeg su mi deca, Vila i Lav oduvek tvrdili da je car, i da je bez konkurencije najbolji na sceni.

Ali, Vlado me na neki način obavezao da bar još jednu kolumnu posvetim mojoj najdražoj Isidori koja ovde u Cirihu vodi prelomnu bitku za svoj život.

Ako je toliko ljudi diljem Srbije, od Kosovske Mitrovice i Visokih Dečana pa do Topole, od Topole pa do Srpke Bijeljine, od Bijeljine do Subotice, ako je toliko ljudi širom rasejanja, od Rusije preko Danske i Engleske, sve do Hjustona i Kanade, moglo dan-noć da šalje poruke i moli se za Isidorino ozdravljenje i ako je Vlado mogao u u jednoj noći triput po dva sata da peva za Isidoru, njenim i njegovim zajedničkim obožavaocima, preklapajući tako svoju sudbinu s njenom, onda se i ja, koji sa Isidorom imam dvoje dece i preko dve decenije zajedničkog intezivnog života i umetničke akcije, osećam obaveznim da bar još jednom na ovom mestu kažem koliko je volim i koliko mi je dragocen svaki momenat našeg zajedništva.

A samo zahvaljujući Vladu i Isidorinim vernim čitaocima koji podržavajući njeno lečenje ne osećaju ni potrebu ni pravo da joj zaviruju u tanjir ili pod šešir, tih dragocenih trenutaka će biti bezbroj.

Odavde, od Ciriha, od Isidorinih terapeuta, od ovdašnjih Srba koji su joj povrh svega punoćom njihove ljubavi kao duševni terapeuti, moja Isidora korača prema večnosti. Kao što kaže naš vispreni konzul u Cirihu, "ništa nije slučajno", pa tako nije slučajno da baš u Cirihu, u kolevci moderne umetnosti, tu gde su stvarali i Tristan Cara i Makst Ernest, tu gde su formulisani umenički principi razaranja umetničkih tabua, Isidora, najbeskrupulozniji borac protiv svih tabua pa i onog najvećeg - bolesti, kreće u svoj presudni životni boj.

Kao što kaže Isidorina lekarka, ozdravljenje podrazumeva isceljenje tela, uma i duše. Medikamenti, terapije koji imaju svoju okrutnu cenu i do kojih dolazimo zahvaljujući svim tim plemenitim ljudima koji svojom finansijskom podrškom uzvračaju Isidori ljubav koju im je ona pružala kroz svoje knjige i svoje medijske nastupe pune duha i emocija, doprinose isceljenju njenog tela.

Cirih svojom kulturnom panoramom od koncerata Čajkovskog, Prokofjeva ili Bramsa do galerijskih postavki najsavremenijih i najradikalnijih umetničkih trendova, panoramom koja ima svoj fokus u postmodernoj, moglo bi se reći grinevejskoj, više filmskoj nego teatarskoj, postavci Verdijeve Aide predstavlja jednu, nosi jednu nadmoćnu kulturološku supstancu koja je najsnažniji medikament za revitalizaciju Isidorinog ingenioznog uma... I, o, Bože, kako se samo radovala kada joj je njen ciriški andjeo - Evica, poklonila karte za "Aidu" na koju je otišla pravo sa terapije...

Ruke modre od uboda pokrila je šalom, uzela lepezu i pola pozorišta htelo je da se fotografiše sa mojom Isidorom koja je sijala sa svojim šeširićem na glavi i niko od tih ljudi nije znao da je dama koju su želeli da zabeleže na fotografiji srpska književnica koja se bori za život u njihovom gradu i koja je u operu došla sa najtežih antikancer terapija...

A, meni i našoj deci, pripada možda najteža zadaća, da podržani talasom neizmerne ljubavi koju Isidori pružaju njeni najverniji čitaoci, gledaoci i obožavaoci, doprinesemo njenom duševnom isceljenju, da joj predanošću i odanošću pomognemo da se vine iznad tolikih razočaranja i izdaja, tuga i rana od kojih se i razbolela i da našoj ljubavi ponovo dosegnemo međusobnu harmoniju i sklad njene troične lepote, lepote tela, lepote uma i lepote najnežnije i najizmučenije, najljupkije moje dušice.

Iskreno, kako bi pevao Vlado Georgiev, iskreno verujem da će naša i vaša uzajamna ljubav doneti Isidori sreću u isceljenju. A kroz lečenje i voljenje drugih zapravo najviše lečimo sebe... Jer opraštanja i zahvalosti nikada dosta... A ja sam samo jedan zaljubljeni muž...", prenosi Bktvnews.com.

Nastavak na Nezavisne Novine...