Izvor: Telegraf.rs, 21.Jun.2016, 06:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovo voće i povrće NIKADA ne treba da ljuštite! Saznajte zašto

U kori voća i povrća se nalaze najvažniji vitamini, kao i mnoge hranljive materije. Zbog toga bi najbolje bilo da ove namirnice jedete cele i presne.

Guljenje voća i povrća je navika koju ste nasledili od roditelja, a ne radite to s previše razmišljanja. Ali, u kori voća i povrća mogu da se pronađu izuzetne hranljive materije, koje su idealne za vaš organizam.

Voće i povrće bi trebalo što više da se uključi u jelovnik, a pripremanje ovih namirnica traži više >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << vremena nego pripremanje drugih, ne toliko zdravih, obroka, piše portal Ordinacija.

Tokom pripremanja, često se odlučujete da oljuštite voće i povrće, pogotovo kada niste sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici, pa smatrate da se na kori nalazi najveći udeo pesticida i sličnih supstanci.

Foto-ilustracija: FreeDogotalPhotos/stockimages

Ipak, te kore su često izvor hranljivih materija koje na kraju samo bacite u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje je da se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom, da biste sačuvali hranljive materije i da biste svom organizmu dali ono što mu je potrebno.

Jabuke

U kori jabuka se nalaze vlakna poznata pod imenom pektin. Ako svaki dan pojedete jednu jabuku srednje veličine unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin može da smanji potrebu za hranom.

Foto-ilustracija: Foter/jamelah

Kora jabuke sadrži antocijanin, koji je poznat po tome što štiti kardiovaskularni sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuke može da se pronađe i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans, koji pomaže kod problema respiratornog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom "mesu", znači da se jednake hranljive materije nalaze u oba dela ovog povrća. Ali, razlog zašto ne bi trebalo guliti šargarepu, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Foto-ilustracija: Foter/agrilifetoday

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji može da se pronađe i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je neophodan za normalnu funkciju kože i sluzokože, pa se smatra da deluje antikanceregeno, kao i da jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepama se nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum i kalijum.

Krompiri

Krompir je namirnica koja je bogata vlaknima. U 100 grama ima samo 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,5 grama vlakana. Krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,4 mg. Ono što je najvažnije da bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji se priprema.

Foto-ilustracija: Profimedia

Ako ga pripremate bez njegove kore, gubite veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i 1/3 vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura, krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišen krvni pritisak. Nekoliko poslednjih godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidansna svojstva, neutrališe slobodne radikale, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoljuštene krastavce, jer kora često ostavlja gorak ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96 odsto krastavca čini voda.

U kori krastavca se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, bogata je vitaminom A, a u nešto manjoj količini može da se pronađu vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene benificije.

Foto-ilustracija: Foter/PepOmint

Osim što će ovo povrće da vas osveži tokom toplih letnjih dana, takođe ne morate previše da se brinete koliko ćete ga pojesti, jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

Patlidžan

Patlidžan treba da se izabere prema izgledu kore, koja treba da bude sjajna i čvrsta. Samim tim, jasno je da ona ne treba da se ljušti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, a koji veže za sebe gvožđe i štiti ćelije od oštećenja. Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikanceregeno svojstvo, ali i da je odličan u borbi protiv holesterola.

Foto-ilustracija: Foter/effe8

Patlidžan je, takođe, bogat izvor vitamina B grupe, pa se zbog toga preporučuje da ga ubacite u plan ishrane.

(Telegraf.rs)

Nastavak na Telegraf.rs...