Izvor: B92, 19.Nov.2013, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovo je jedna od najvrelijih godina

Godina na izmaku vrlo verovatno je jedna od deset najtoplijih otkako se beleže podaci o temperaturama vazduha, saopštila je nedavno Svetska meteorološka organizacija (SMO).

Protokol iz Kjota, jedini sporazum koji je države obavezivao na smanjenu emisiju gasova, produžen je do 2020, pošto vlade nikako nisu mogle da se usaglase oko novog ugovora. Ujedinjene nacije insistiraju na dogovoru jer stari ugovor ne može stalno da se produžava, a ni on nije savršen. Kao prvo, SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ga nikada nisu potpisale, što druge države stavlja u neravnopravan položaj. Drugo, protokol iz Kjota odnosi se samo na industrijalizovane zemlje, a odavno već postoji potreba da emisiju štetnih gasova smanje Brazil, Rusija, Indija i Kina. Prema poslednjim predlozima, novi sporazum treba doneti do 2015. i on treba da obuhvati razvijene i zemlje u usponu.

Svaka decenija toplija je od prethodne zbog čega ne samo da leta postaju sve neprijatnija već se čovečanstvo suočava i sušom, poplavama i porastom nivoa mora, ističe se u novom izveštaju organizacije. Generalni sekretar Mišel Žaro smatra da su za skok žive u termometru krivi izduvni gasovi.

„Koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dostigla je maksimum 2012,i očekujemo nove rekorde 2013. To znači da smo osuđeni na vreliju budućnost”, prenosi Bi-Bi-Si reči Mišela Žaroa.

„Sve najtoplije godine su one posle 1998. i ova godina podvlači taj trend. Najhladnije godine sada su toplije nego najvrelije pre 1998”, dodao je Žaro.

Do sličnog zaključka došli su i profesori Univerziteta na Havajima čija je nedavna studija pokazala da će do 2047. najhladnije godine biti toplije nego što su danas najpaklenije. Istraživači su istakli da će se do pomenute godine živa u termometru zadržati na najvišim podeocima i da je to neizbežan proces. Ipak, dodaju i da je trend moguće odložiti za 20 do 25 godina ako zemlje uspeju da obuzdaju emisiju gasova.

Ekolozi uglavnom smatraju da su industrija i prekomerna potrošnja krivi za klimatske promene. Mnogi naučnici ukazuju na to da sve toplije godine i decenije dokazuju da je globalno zagrevanje u toku i da tome doprinose tehnologije razvijenih država, a u poslednje vreme i ekonomije u usponu poput Kine i Indije.

Čak je i predsednik Svetske banke Džim Jong Kim upozorio da porast temperatura više ne može da se ignoriše. On uopšte ne sumnja i da je do nedavnog tajfuna na Filipinima došlo usled ljudske aktivnosti, dakle zbog proizvodnje, a ne ćudi prirode.

Žaro upozorava da će globalno otopljavanje i porast nivoa mora dovesti do poplava i još i jačih uragana zbog čega će posebno patiti priobalno stanovništvo. Iako i dalje ima političara i naučnika koji tvrde da su klimatske promene izmišljene i da trka u proizvodnji i potrošnji ne šteti planeti, činjenica je da temperature rastu. Tajfun koji je prema zvaničnim podacima vlasti na Filipinima odneo više od 2.000 života samo je poslednji primer prirodnih katastrofa. Kako ocenjuju ekolozi, promena vremena i ekstremni uslovi sigurno su u poslednjih 12 meseci zabeleženi u Australiji, Južnoj Africi, Pakistanu, Austriji, Finskoj, Kini i Japanu.

Kao meru zaštite od izliva besa prirode, SMO predlaže vladama da odmah ukinu subvencije za proizvodnju i korišćenje fosilnih goriva i podstaknu upotrebu zelenih tehnologija. Mnoge vlade, međutim, ne prihvataju slične savete iz straha od usporavanja ekonomija i pada bruto društvenog proizvoda.

Izvor: Politika.rs

Nastavak na B92...