Izvor: Domino Magazin, 03.Sep.2015, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovako doktori hoće da umru
Evo šta ih je iskustvo naučilo
Ispovesti lekara kako bi želeli da umru ili da li bi pristali na neke terapije donose sasvim drugačije viđenje bolesti i lečenje. Većina lekara ne bi želela oživljavanje kada je u pitanju hronična bolest, takođe ne bi pristalil na hemoterapiju ako se radi o raku u kasnoj fazi s metastazama.
Isobel El Shanawany lekarka je opšte prakse i mada radi u bolnici kaže da to nije lepo mesto ako čovek ima 80 godina i umire. “Mislim >> Pročitaj celu vest na sajtu Domino Magazin << da bi odbila većinu nege koju moji pacijenti traže, pogotovo intervencije za produženje života,”kaže ova lekarka dodajući da oživljavanje može izazvati brojna oštećenja u organizmu. Ističe da ne bi išla ni na odeljenje intenzivne nege ako se uzrok bolesti ne može ukloniti i sigurno ne bi pristala na hranjenje na cevčicu ili da aparat diše umesto nje.
“Mislim da bi vam većina lekara rekla da bi želela da umre u miru svog doma. Kad sam počinjala svoj radni vek zaprepastio me pacijent koji je odbijao terapiju, njegove sam reči zapamtila, treba znati kad se produžuje život, a razlikovati kad se odužuje smrt. Ako produžujemo smrt, produžujemo i bol,” kaže dr Isobel El shanawany.
“Hemoterapija i zračenje su, posle operacije, druga linija odbrane ali ja bih dobro razmislila da li bih se lečila,“ kaže dr Rachel Boyce lekarka opšte prakse. Napominje da bi prilikom odlučivanja uzela u obzir uspešnost lečenja određene vrste raka, kao i fazu u kojoj se nalazi. Ako se radi o ranijem stadijumu kada su šanse za izlečenje bolje, onda bi prihvatila lečenje. Ali ako je to agresivan rak, kao što su rak jetre, jajnika, jednjaka i to sa metastazama odbila bi hemoterapiju. Objašnjavajući ovakav stav, kaže da hemoterapija u poodmaklom stadijumu daje samo mesec ili dva života ali više bola i mučnina. Takođe bi odbila oživljavanje.
Pascal Lane, pedijatar nefrolog kaže da je bio prisutan na bezbroj oživljavanja i njihovih pokušaja s vrlo različitim uspehom. Ističe da se često radi o ljudima koji su oživljavani samo zbog svoje porodice a da su ostatak života proveli nepokretni i zavisni od aparata. Uloga lekara je da leči bolest i da kada za to dođe vreme olakša smrt. “Moj je otac odbio oživljavanje posle pucanja aorte i ja se nisam protivio tome, već sam ga pustio da ode. Održavan je na životu toliko da se oprostimo. Da sam u dubokoj komi, ne bih volio da me na veštački način drže u životu, to jednostavno nema smisla”, kaže dr Pascal Lane.
