Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otmenost balova na srpskom dvoru
Prave svečanosti, i po sjaju i po raskoši nalik evropskim kraljevskim kućama, priređivala je kraljica Natalija, koja je postavila osnove modela ponašanja i života na dvoru
Srpski državnik i političar, Jevrem Grujić zapisao je da se tek zime 1854–1855 „otpočelo sa priređivanjem balova” i da su oni postali uobičajen vid okupljanja u zimskom periodu, iako o tim počecima ima malo podataka.
Godine 1838. pukovnik Hodžes, prvi engleski konzul >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu, priredio je prvi bal kome je prisustvovao i knez Miloš sa zvanicama. Postoji vrlo kratak opis kako je bal izgledao: „Posle večere igrale su se razne igre i sam konzul igrao je kolo za kolom”...
Dok je boravio u izgnanstvu, knez Miloš je u Beču, 28. januara 1846, u kafani „Kod zlatne kruške”, organizovao prvi Svetosavski bal za sve Srbe koji su tamo živeli. Tih godina, on je predao i zbirku srpskih narodnih melodija kompozitoru Johanu Štrausu Mlađem, koji je komponovao „Srpski kadril” u šest stavova i posvetio ga knezu Mihailu Obrenoviću.
Ipak, prave balove, i po sjaju i po raskoši nalik evropskim kraljevskim kućama, priređivala je kraljica Natalija, koja je postavila osnove ponašanja i života na dvoru. Nastojala je da, tokom svog boravka u Beogradu, kao domaćica, unese novine iz sveta koji je imala priliku da upozna živeći u francuskom mondenskom letovalištu u Bijaricu. Taj model je podrazumevao susrete sa suprugama diplomata jednom nedeljno, primanja nedeljom i četvrtkom, pokroviteljstvo nad „Ženskim društvom” i drugim ustanovama, priređivanje balova i raznih svečanosti.
Po dolasku na dvorski bal svaka dama dobijala je na ulazu knjižicu sa upisanim redosledom igara u koju je zapisivala partnera za svaku igru. Raspored igara strogo je poštovan i prema izboru može se zaključiti da su svečanosti ove vrste bile prožete nacionalnim duhom kome je data evropska forma. Obično su počinjale kolom, a sledile su polka, mazurka, valcer, zatim opet kolo, obično „Srbijanka”, pa kotiljon. Prema jednoj od sačuvanih devojačkih knjižica sa dvorskog bala održanog 1887. godine, na programu je bilo 11 igara, sa pauzom posle osme.
Dame su oblačile dugačke haljine sa šlepom, za koji se smatralo da mlađim devojkama ne stoji lepo. Na najvećoj ceni bile su toalete šivene u salonu „Kod Fransine”, u Beču, ili one od „Monasterlije” iz Pešte. Sama kraljica Natalija više je polagala na modu pariskih salona. Muškarci su nosili frak, oficiri paradne uniforme sa ešarpama i perjanicama, ordenje se nosilo sa lentom, a odlikovane žene kačile su ordenje preko balske haljine. Najotmenijom smatrala se „lila” nijansa.
Na balovima, plesovima i, uopšte, velikim večernjim prijemima dame su mogle sebi da dozvole da sebe i toaletu istaknu krznom i nakitom, kojim su se, neretko, bogato dekorisale.
Kraljica Natalija je bila svakako najvoljenija žena na srpskom dvoru. Kralj Milan ju je obožavao i sa svakog putovanja po Evropi, mahom iz Beča, redovno joj je donosio na poklon izuzetne primerke nakita koji su pred lepotom kraljice gubili sjaj. Svesna svoje izuzetne lepote, nikad nije pozirala za fotografije i slike sa nakitom na sebi.
Kneginja, a kasnije i kraljica, ostala je upamćena u narodu, kako po lepoti, tako i po čestitosti, dobroti i plemenitosti. Posle razvoda, kralj Milan je, ne mogavši da se suprotstavi Natalijinoj popularnosti u narodu, izdejstvovao dekret o njenom proterivanju iz Srbije. Napustila je zemlju 7. maja 1891. godine. Postoje podaci koji govore da je vremenom bivša kraljica bila primorana da zalaže nakit, komad po komad. To je činila diskretno, u nadi da će moći ipak kasnije da ga otkupi i povrati.
Priče o draguljima, komadima brižljivo dizajniranog nakita ili samo komadima kamena, vekovima postoje, a legende poput „Kohinora”, prvi put pomenutog 1304. godine i dalje žive, mada je kamen davno isečen. Deo njega živi u „Zvezdi Afrike”, koju čuva britanska kruna. Isto tako vredan kamen, „Orlof” čuva se u trezoru dijamanata u Moskvi.
Celokupna zbirka srpske kraljice, pa i vredni komadi nakita pojedinačno sigurno ne bi mogli da se porede sa onima koje najveće evropske kraljevske kuće i dan-danas čuvaju, ali, da je istorija krenula drukčijim tokom, njena zbirka prelepo dizajniranog nakita ostala bi neokrnjena.
Dušica Stojanović-Čvorić
[objavljeno: 30/01/2008.]
