Izvor: Telegraf.rs, 20.Sep.2014, 10:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otkrivena tajna ljudskog govora!

Verovali ili ne, to što mi ljudi, kao vrsta, imamo sposobnost da pričamo, zapravo nam pomaže da se lakše snađemo u svetu, a evo i kako

U najnovijem genetskom istraživanju čiji je cilj bolje razumevanje uloge pojedinih gena na razvoj ljudskog mozga, naučnici su genetski modifikovali miševe tako što su im ‘ugradili’ jedan od ljudskih gena ključnih za razvoj jezika i govora.

Naučnike je zanimalo kakav uticaj ljudska verzija gena FOXP2 može imati na >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << razvoj mozga u drugih životinja, pa su 2009. godine razvili vrstu miševa upravo s tim, ljudskim genom.

Analiza njihovih mozgova tada je pokazala kako su miševi sa ljudskim genima razvili složenije neurone u mozgu, i da su njihove mreže neurona bile mnogo efikasnije od onih koje imaju obični miševi.

Foto: billcatchings.com

U novom istraživanju, naučnice Kristin Šrajvajs i An Grejbejl s instituta za tehnologiju u Masačisetsu su proizvele miševe s ljudskim genima u mozgu i trenirale ih da pronađu komadiće čokolade u lavirintu.

Kako bi se mogli orijentisati u lavirintu, naučnici su postavili orijentire, poput laboratorijske opreme (‘kod velikog ukrštanja skreni desno prema epruvetama’) i različitih tekstura poda (‘na glatkom podu skreni desno, na hrapavom levo’).

Dok je običnim miševima u proseku trebalo 11 dana da nauče put, miševima s ljudskim genima bilo je dovoljno samo sedam.

Foto: Wikipedia/Rama

Međitom, zanimljivo otkriće bilo je da, kada bi naučnici uklonili sve orijentire, miševi sa ljudskim genima nisu bili ništa uspešniji od običnih. Isto se dogodilo i kada su uklonili sve različite podloge u lavirintu. Prednost miševa s ljudskim genima bila je vidljiva samo kada su na raspolaganju imali obe opcije.

- Ovo nam govori da ljudski geni zapravo povećavaju kognitivnu fleksibilnost olakšavaju prelazak iz svesnog prisećanja (‘skreni levo kod benzinske’) u nesvesno prisećanje (‘skreni desno kad pređeš sa tepiha na pločice’) – rekla je Grejbejl.

Niko ne zna kako mozak prelazi sa svesnog razmišljanja o nečemu na nesvesno razmišljanje o tome. Ali, miševi koji su imali ljudsku verzijzu FOXP2 gena bili su mnogo uspešniji u tome, kaže ona.

Foto-ilustracija: Foter/marianbeck

Ukoliko se potvrdi da je FOXP2 odgovoran za fleksibilnost prelaska sa jednog načina učenja na drugi, to bi moglo objasniti njegov uticaj na razvoj jezika i govora. Kada deca uče da govore, prelaze sa svesnog imitiranja reči koje čuju na automatski govor. Prema Grejbejl, FOXP2 je verovatno ključni deo procesa u kom se deca prebacuju s deklartivnog (svesnog) na proceduralno (nesvesno) pamćenje.

(Telegraf.rs / Jutarnji)

Nastavak na Telegraf.rs...