Izvor: Domino Magazin, 07.Mar.2013, 05:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organska i ona druga heana
Da li ima smisla kupovati je?
Posle brojnih afera sa hranom, povećanih količina štetnih materija u ljudskoj hrani i stočnoj ishrani, preterana upotreba pesticida i drugih savremenih “pomagala” svi se pitamo, šta je dobro jesti, šta jesti da se ne otrujemo, šta jesti da se ne zarazimo, šta jesti da budemo siti i zdravi.
Na ovo pitanje danas nije lako odgovoriti. Mnogi smatraju da je organska, eko hrana jedino dobra.
Organski proizvedena hrana nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Domino Magazin << tretirana sintetičkim hemijskim sredstvima (pesticidi, antibiotici), što znači da ne sadrži genetski modifikovane sirovine, ali ni pesticide.
Zanimljivo je razmišljanje Ministarstva poljoprivrede SAD – USDA koje tvrdi da je organska hrana identična od “uobičajeno” proizvedene hrane. Eto ti ga sad, nešto mi je tu malo čudno.
Čudno je to i neprihvatljivo i velikom broju naučnika, koji pobijaju ovo razmišljanje pokazujući da su razlike očigledne u sastavu vitamina, minerala, antioskidansa, kvaliteta belančevina. Naravno u korist organske hrane.
Inače, stručnjaci upozoravaju da se najveće koncentracije pesticida nalaze u jabukama, agrumima, kruškama, zelenoj salati, celeru, grožđu, trešnjama. Manje pesticida je u luku, kupusu, šparglama, grašku, kukuruzu i tropskom voću.
Količinu pesticida možemo smanjti pranjem voća i povrća pod mlazom vode, guljenjem ili ljuštenjem kore kao i termičkom obradom (kuvanjem i pečenjem) hrane. Agrume za čije poreklo nismo sigurni nipošto ne bismo trebali koristiti cele (npr. u pripremi sokova ili rendati koricu za kolače).
.jpg)
