Izvor: B92, 31.Avg.2011, 18:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opijum iz salate?

Koliko često se zapitate, tokom obroka, šta se sve može naći u hrani koju unosite u organizam?

Ja svakodnevno. Još kao klinac listao sam ćaletove knjige (ćale je hemičar) i neprestano se oduševljavao najuvrnutijim jedinjenjima koja biljke prave kao od šale, a koje hemičari nikada nisu uspeli da sintetišu u laboratoriji. Bože, behu to divni, naivni dani između dva rata" Najveću pažnju su privlačili alkaloidi.

Šta bi drugo moglo da zaokupi pažnju jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << adolescenta koji sluša rok i razmišlja o ženskama? (ma nije povezano sa sex & drugs & rock & roll) I tako sam čitao, zapisivao, razmatrao, čitao dalje, prolazile su godine, a onda sam jednog dana dobio poziv iz Istraživačke stanice Petnica. A tamo je tek bilo veselo, drugari prepuni znanja o, pogađajte, alkaloidima. Počele su vrhunske naučne diskusije koje su, kada je došlo vreme za fajront, prešle u intenzivnu komunikaciju sa kraja u kraj tadašnje SRJ, pa su tako poštari, ni ne sluteći, u svojim torbama nosili dragocene hemikalije koje smo mi drugari razmenjivali. E to je bilo drugarstvo!

I tako sam došao do jednog, gotovo neverovatnog saznanja. Da se iz zelene salate (Lactuca sativa) može izolovati opijum. Ne pravi opijum, već supstanca koja veoma podseća na njega. Pravi opijum je otrovčina na kvadrat, koja sadrži morfijum, kodein, papaverin, i još brdo najotrovnijih alkaloida. Ovaj opijum iz salate je prilično drugačiji.

Lactucin

Kao prvo, upšte ne sadrži alkaloide. Aktivni principi su seskviterpeni. Kao drugo, nije poznato na koje receptore deluje, ali zasigurno to nisu opinoidni receptori, jer da li ste čuli da se neko navukao na salatu kao na horse?

Laktucarium je mlečna, viskozna supstanca koja se može izolovati iz biljaka iz roda Lactuca spp.. Poznat je i pod nazivom opijum iz salate, jer ima sedativna i analgetička svojstva slična opijumu. U narodnoj medicini najčešće je korišćena divlja salata (Lactuca virosa). Poznato je da je „opijum iz salate" upotrebljavan još u Starom Egiptu, a u SAD je počeo da se koristi kao lek od 1799. godine.

Tokom 19. veka intenzivno je upotrebljavan u Poljskoj kao zamena za opijum, jer nije imao neželjene efekte kao pravi opijum (morfijum iz opijuma izaziva fizičku zavisnost, a može da izazove i anafilaksu verovatno tako što preko opinoidnih receptora pokreće oslobađanje biogenih amina i SRS-A iz mastocita i bazofilnih granulocita). Tek sredinom 20. veka hemičari su uspeli da izoluju aktivne principe iz salate. To su seskviterpeni laktucin i laktucopikrin, a to su inače i supstance koje daju gorčinu salati.

Lactucopicrin

Tokom dvadesetog veka ovaj opijumski karakter salate je zanemarivan, sve do hipi pokreta kada se tokom 1970-tih pojavljuju priče o legalnoj drogi koja izaziva euforiju slično kao catnip (macina trava ili valerijana) i damiana. Prednost opijuma iz salate je što je vrsta lateksa, stvrdnjava se stajanjem i onda može da se puši. (Oni su uglavnom radili izolovanje iz semena obične salate).

Budući da ima blago sedativno dejstvo, salata je veoma zanimljiva kao prirodna i zdrava alternativa antidepresivima i lekovima za insomniju. Po mom mišljenju opijum iz salate bi bio veoma zanimljiv za prevenciju napada panike, jer blago sedativno dejstvo može da relaksira psihički pritisak koji dovodi do napada.

I tako pored minerala i vitamina kojima ova divna biljka obiluje, salata ima i dodatni anti-stres efekat. Možda je kraj teksta pravo mesto da otkrijem zašto sam se baš danas setio salate? Mljac, mljac, donja fotografija sve govori.

Izvor: Zapažanja biohemičara.

Nastavak na B92...