Izvor: B92, 01.Nov.2013, 18:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oni su zbog nauke otišli najdalje

Koliko biste rizikovali za dobrobit nauke? Da li biste do ranih jutarnjih sati sedeli u laboratoriji i zapostavljali najmilije? Da li biste udisali toksične hemikalije ili smrtonosne patogene? A da li biste jeli staklo, a onda se umalo obesili?

Neki ljudi su išli i dalje od toga. Predstavljamo vam deset najradikalnijih.

Van Hu pokušao je da leti na stolici na raketni pogon

Ovaj legendarni kineski zvaničnik odlučio je da leti do Meseca, ali nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << molio podanike da oni sednu u “vruću stolicu”. Sam je napravio stolicu sa 47 raketa i naredio da ih zapale bakljom. Kada su učinili ono što im je zapoveđeno, rakete su se upalile uz mnogo buke i dima, ali Van Hua više nije bilo. Ipak, zbog njegovog truda, jedan krater na Mesecu je dobio naziv po njemu.

Isak Njutn zabio je iglu u oko

Iako je najpoznatiji po formulisanju zakona gravitacije, Njutn je bio pionir optike. Eksperimentisao je sa prizmama, ali nije poznavao anatomiju oka, niti kako čovek vidi bolje. Kako bi naučio nešto novo, ovaj neobični fizičar zabo je sebi iglu u oko. Nije naučio mnogo toga.

Nikolaje Minovici se obesio

Da li postoji bolji način da saznate kako je biti obešen, a da i sami to ne učinite? Forenzičar Nikolaje Minovici iz Bukurešta znao je da druge opcije nema i odlučio je da se “obesi”, ali dodirujući pritom vrhovima prstiju tlo.

Kasnije je rekao da je osetio gorući bol u vratu i signalizirao pomoćnicima da ga puste. Posle toga imao je problema s gutanjem čitavih mesec dana.

Njegovo istraživanje objavljeno je u Rumuniji 1904. i Francuskoj 1905. pod nazivom “Studija o vešanju”.

Franc Rajhelt testirao je padobran skokom sa Ajfelovog tornja

Ovaj Austrijanac testirao je svoj izum “padobransko odelo”, koje je trebalo da se ponaša kao padobran u odsudnom trenutku. Ipak, eksperiment je bio neuspešan i on je zapravo skokom sa Ajfelovog tornja skočio u svoju smrt.

Evan O'Nil Kejn izvadio je sopstveno slepo crevo

Dr Kejn, hirurg iz Pensilvanije hteo je da zna kako izgleda operacioni tok i da li je anestezija zaista neophodna. On je odlučio da 15. februara 1921. izvadi sopstveno slepo crevo.

Okružio se jastucima i postavio ogledalo ispred sebe, kako bi bolje video šta radi. Zatim je u abdomen ubrizgao lokalnu anesteziju i počeo da seče. Trideset minuta kasnije, slepo crevo bilo je izvađeno, a rana zašivena.

Jedini problematičan trenutak tokom operacije bio je kada su mu creva tokom procedure izvirila iz trbušne duplje, ali on ih je vratio nazad i nastavio s radom.

Verner Forsman stavio je kateter u sopstveno srce

Kateterizacija srca je poznata procedura u kojoj se tanka cev ubacuje u srce kroz prorez u ruci vratu ili grudima. Naravno, nekada nije bila naročito uobičajena.

Početkom prošlog veka, verovatlo se da bi ubacivanje bilo kakvog stranog objekta u srce bilo fatalno.

Verner Forsman nije verovao u to, pa je jednog dana ubrizgao lokalnu anesteziju u svoju ruku i ubacio kateter u venu proguravši ga sve do srca.

Kako bi bio siguran da se isti nalazi na pravom mestu, podvrgao se rendgenu. Preživeo je ovaj eksperiment, ali je izgubio posao i bio ismevan o strane kolega. Međutim, njegova neustrašivost donela mu je Nobelovu nagradu 1956.

Frederik Holcel je jeo staklo

Doduše, nije jeo samo staklo. Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka ovaj istraživač Univerziteta u Čikagu navodno je gutao žice, staklo, igle, šljunak, užad i ostale nejestive predmete, kako bi proverio kako prolaze kroz creva.

Izveštaj o njegovom radu objavljen je u American Journal of Physiology pod nazivom “Prolazak inertnih materijala kroz digestivni trakt”.

Uprkos rizičnom naučnom radu, dugo je poživeo.

Albert Hofman je prvi probao LSD

LSD je prvi napravio 1938. švajcarski hemičar Albert Hofman. Za ovu molekulu nije bilo mnogo interesovanja, sve dok pet godina kasnije Hofman nije osetio čudan osećaj nakon što ga je ponovo sintetisao. Kako je kasnije opisao, njim je vladala “ekstremno stimulisana mašta. Kao u snu, sa zatvorenim očima iskusio sam neprekinuti niz fantastičnih slika, neobičnih oblika sa intenzivnom igrom boja. Posle neka dva sata dejstvo je prošlo”.

Hofman je zaključio da je slučajno udahnuo ili progutao LSD. Sledećeg ponedeljka testirao je svoju teoriju uzimajući 0,25 mg ove materije. Naravno, osetio se slično, s tim što je imao i simptome paralize i nezadrživu potrebu da se smeje.

Nesposoban da nastavi s radom, otišao je biciklom kući, gde su ga obuzela anksiozna osećanja i strah da je otrovan.

Kada ga je lekar ubedio da je s njim sve u redu, počeo je stalno da uživa u svom otkriću.

Džon Pol Stap vozio je raketne sanke

Sada kada imamo na decenije iskustva u avijaciji i letovima u svemir, znamo da ljudsko telo ne reaguje baš najbolje na moćnu G silu i šta je sve potrebno da se obezbedimo prilikom takvih letova.

Međutim, to nije bilo poznato sve dok Pol Step, poručnik američke avijacije i istraživač, nije odlučio da svoje telo podvrgne sili na raketnim sankama u kaifornijskoj pustinji.

Mogućnost da će ga vožnja oslepeti nije mu dolazila na um i 10. decembra 1954. dostigao je brzinu veću od 1.000 kilometara na sat i to za samo pet sekundi.

Kada je pritisnuo kočnice na sankama, zaustavio ih je za 1,4 sekunde i izložo se sili 46,2 puta većoj od sili gravitacije.

On je privremeno oslepeo, a postao je poznat kao najbrži čovek na svetu.

Beri Maršal pio je tečnost prepunu bakterija

Mnogo godina lekari jedva da su imali bilo kakvu predstavu o uzroku čira na želucu. Mnogi su krivili stres za ovo stanje. Međutim, čudni australijski lekar Beri Maršal bio je ubeđen da su rezultat infekcije bakterijom poznatom kao Helikobakter pilori i da je lek u antibioticima.

Međutim, nije postojao jednostavan način da testira ovu teoriju, budući da bakterija napada isključivo primate, a etika ga je sprečavala da ne preduzima radikalne ekperimente nad ljuima.

Zato je odlučio da sam postane “zamorče” i popije bakterije zaraženog pacijenta razmućene u rastvoru.

Nekoliko dana kasnije, nakon što je iskusio povraćanje i iscrpljenost, sam je obavio biopsiju i pronašao vezu između bakterija i čira. Za eksperiment je dobio Nobelovu nagradu 2005.

Nastavak na B92...