Izvor: Blic, 11.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odsviran ceo život
Odsviran ceo život
'Činjenica da upravo dajem intervju za srpske novine, danas je moja najveća radost', reči su velikog kompozitora Mikisa Teodorakisa, koji iz atinske bolnice (njegovo zdravlje nije najbolje) dao ekskluzivni intervju za 'Blic'. Tako je veliki kompozitor još jednom izrazio poštovanje prema našoj zemlji i Beogradu, u kome će Atinski balet nacionalne opere 'Liriki Skini' nastupiti prvi put.
Spektakl 'Canto General', na izvanrednu Teodorakisovu muziku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće izveden u sredu, 12. aprila, u 20 sati, u Centru 'Sava', u okviru Trećeg beogradskog festivala igre. Koreograf je čuveni Rej Bara, a poetsku nit čine stihovi Pabla Nerude. Više nego dovoljno da se sutra bude u Centru 'Sava'.
'Kako sam se i pribojavao, moje zdravlje ne dozvoljava nikakva pomeranja. Tako je moja žalost u ovom trenutku ogromna, jer sam se iskreno nadao da ću još jednom videti prelepi Beograd i moje prijatelje. Istovremeno sam beskrajno srećan što će moju muziku dočekati srpski narod i publika festivala, i uživati u posebnoj predstavi prvog gostovanja baleta iz Atine kome sam posvetio mnoga dela', stoji u Teodorakisovom pismu organizatorima Festivala.
Tom prilikom, on je izrazio i svoje uverenje da Beogradski festival igre treba da bude ponos regiona, kao i divljenje Aji Jung i Nebojši Bradiću što dovode celokupni ansambl Atinskog baleta u Srbiju.
'Moj život je muzika. Od najranijeg detinjstva. Svaka reč, šum, svaki pokret. Sve što me okružuje, sva moja sećanja i osećanja, sve ono što me ljuti i provocira jeste moja inspiracija. Sve može postati muzika' – kaže za naš list Teodorakis. Rođen je 29. jula 1925, na ostrvu Hios. Već sa 17 godina formirao je svoj hor. Zlatna medalja, 1957, na Moskovskom muzičkom festivalu i američka 'Copley music prize' za najboljeg evropskog kompozitora, nakon izvođenja 'Antigone' u 'Kovent gardenu' (1959) otvorila su mu vrata slave. Film 'Grk Zorba' učinio je da njegove melodije postanu sinonim za grčku kulturu XX veka. Zbog svojih političkih stavova bio je proganjan, ali je ostao simbol demokratije. Međunarodni savet za muziku pri Unesku dodelio mu je Nagradu za životno delo, novembra 2005, u Ahenu. Kakve uspomene nosite vezane za našu zemlju i ljude?
- Moje prve uspomene i prvi intenzivan osećaj bliskosti sa vašom zemljom, vezan je za period vojne hunte u Grčkoj, kada nas je srpski narod bratski zagrlio. Poznanstvo sa Titom na mene je ostavilo izuzetan utisak. Sva kasnija iskušenja i borbu srpskog naroda pratio sam neprekidno, i sa svoje strane pokušavao da ukažem na nepravdu svetskih razmera. U ovom trenutku, sama pomisao da će se moja muzika ponovo slušati u Beogradu, pokreće u meni najdublja osećanja. Kada je došlo do ovako značajnog spoja vaše muzike, Nerudinih stihova, koreografskog umeća Reja Bare?
- Sa Pablom Nerudom veže me veliko prijateljstvo. Njegovi stihovi su muzički libreto i snažna inspiracija. Zbog same svoje kompleksnosti, ali i političkih neprilika, progona Aljendea, straha da se progovori i izazove reakcija, čekala je nekoliko decenija (od 1973. godine, kada je bila predviđena premijera) na celovito izvođenje. Rej Bara je svemu dodao i igrače. Bez Marije Faranduri i njenog božanskog glasa, takođe se nije moglo. Čekanje se isplatilo, jer je premijera, prošlog leta u Atini, ispunila sva očekivanja. Pred samo izvođenje, primio sam Orden predsednika Čilea. Sada, pored baleta 'Grk Zorba', i 'Canto General' čini trenutni repertoar Nacionalnog baleta u Atini. Lorka Masin i Rej Bara su veliki koreografi. U lepoj uspomeni mi je takođe saradnja sa Džonom Krankom, Morisom Bežarom, Ralu Manu ili Milkom Šparemblekom, koji su mojoj muzici dali novu dimenziju. 'Grk Zorba' je preko filmskog platna postao sinonim jednog vremena i jedne zemlje...
- Jeste, ali setimo se 1988. godine, kada je istoimeni balet, u Areni u Veroni, za nekoliko izvođenja, zabeležio rekordnih 200.000 posetilaca, dok je na plaži Ipanema u Riju, igran pred 120.000 duša. Kazancakis je zapisao: 'I smrt da je, od nje ćemo napraviti igru'. Balet 'Canto General' je spektakl slične dinamike i senzibiliteta, ali i prilika da se ponovo pročitaju stihovi Pabla Nerude, nažalost možda danas aktuelniji nego kada su pisani. U komadu ima svega što jedan ljudski život iskusi. Kakav je bio vaš život kad je, recimo, reč o ljubavi?
- Sigurno da ničega ne bi bilo da nije bilo ljubavi. Ljubav prema ženi, prema prijateljima, prema narodu, prema svojoj zemlji... Mia zoi i Elada... Koliko je bilo borbe, makar i sa samim sobom, koliko zadovoljstva?
- Borba je neprekidna, baš kao i nepravda. Zadovoljstvo je svaka pobeda nad nepravdom. 'Canto General' podrazumeva neprekidnu borbu da bi se sačuvala lepota života i ljubavi. Možemo li još na njih računati?
- Raduje me vest da je Beograd, ovih dana, okrenut jednom festivalu igre. Mladi ljudi sa svojim entuzijazmom i energijom grade nove mostove. Veoma sam bio dirnut i počastvovan pozivom Aje Jung i takođe dragog prijatelja Dragana Kojadinovića i nadam se da će makar moja ćerka Margarita doputovati u Beograd. Danas je ona moj muzički izdavač, vlasnik autorskih prava, ali i najbliži saborac koji sa mnom deli i poštovanje i ljubav prema srpskom narodu.
Ljubica Jelisavac
(prevod sa grčkog: Nela Kalođera i Aja Jung)
