Izvor: S media, 23.Dec.2010, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odrastanje u društvu paranoje
U pokušaju da zaštite decu, mnoge zemlje Zapada donose zakone koji svaku odraslu osobu tretiraju kao potencijalnog zlostavljača.
Ova priča počinje idilično: jedan britanski par je prvi put poveo svoje dete na kupalište. Kako bi izbegli gužvu koja bi mogla da uplaši mališana, pojavili su se rano izjutra i bili jedini na bazenu. Dete je uživalo u novom iskustvu, a i roditelji sa njim. Međutim, kada su hteli foto-aparatom da ovekoveče taj, za njih važan događaj, prišao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << im je spasilac i zapretio da će biti izbačeni.
Nastavak ove priče je neverovatan: Ispostavilo se da je fotografisanje bilo kog, pa i svog deteta na bazenu strogo zabranjeno, čak i ako ste jedini posetilac, pa nema nikakve bojazni da biste mogli da fotografišete tuđe dete. Zaprepašćenim roditeljima nije preostalo ništa drugo nego da odustanu od slikanja, kako svom detetu ne bi upropastili provod.
Slična politika u pogledu fotografisanja važi i kada su u pitanju sve ostale sportske aktivnosti dece - jedan škljoc aparatom roditelja iz publike... i utakmica školskog košarkaškog tima biće prekinuta, a aparat konfiskovan. Uvredljiva dobacivanja i insinuacije drugih posetilaca takođe neće izostati. No, nije samo fotografisanje dece jedino što je sporno - često će i samo prisustvo roditelja na dečjoj utakmici predstavljati problem po sebi.
Umesto uspomene-opasan materijal
Čemu tako ozbiljne zabrane, pitate se? Zbog narastajuće društvene bojazni od perverznih namera odraslih prema najmlađima. Navedeni primeri su samo mali deo onog što se poslednjih godina dešava kao rezultat atmosfere opšte moralne panike od pedofilije, koja trenutno vlada u mnogim državama Zapada. Svaki aspekt odnosa dece i odraslih, danas se posmatra isključivo kroz prizmu opasnosti od seksualnog zlostavljanja. Shodno tome, fotografija dečjeg košarkaškog tima više nije samo bezazleno svedočanstvo o detinjstvu i draga uspomena za roditelje, već opasan materijal koji mogu da zloupotrebe perverzne individue. A takve individue se, navodno, kriju svuda među nama, vešto kamuflirane u roditelje, prijatelje, rođake, nastavnike, komšije, itd.
Volontiranje u krizi
Čitav volonterski sektor u Britaniji je danas stavljen pod lupu antipedofilskih propisa, pa je svaka odrasla osoba koja dolazi u dodir sa decom dužna da na uvid dostavi izveštaj policije kojim potvrđuje da nema seksualnih prekršaja. To se odnosi i na očeve koji treniraju školski fudbalski tim, vodoinstalatere koji vrše popravke u školama, Deda Mraza koji deci deli paketiće, kao i baku koja služi sendviče na unukovom rođendanu. Ovi izveštaji se već sasvim normalno razmenjuju među komšijama, prijateljima, pri upoznavanju.
Volontiranje, nekada vrlo važan aspekat građanskog društva, danas je u krizi upravo zbog toga što potencijalni dobrovoljci imaju otpor prema strogim proverama, koje su uslov za rad u blizini dece. Na desetine hiljada devojčica u Britaniji ne može danas da se priključi izviđačima, jer vlada "nestašica" instruktora. Sumnja koja se umešala u sve aspekte društvenih odnosa, očigledno uništava veze unutar zajednice, kao i poverenje među odraslima.
Mediji stvaraju moralnu paniku
Seksualno zlostavljanje dece je, zapravo, izuzetno retka pojava, koja vremenom postaje sve ređa. To, međutim, nije utisak koji se stvara u javnosti. Prateći izveštavanje medija, čovek bi mogao da zaključi da su takvi slučajevi više pravilo nego izuzetak. Razlog tome leži u činjenici da slučajevi seksualnog zlostavljanja dece, kao i slučajevi u kojima postoje samo naznake da je do zlostavljanja možda došlo - iako vrlo retki, redovno završavaju na naslovnim stranicama.
Tabloidi u trci za tiražom danima objavljuju nove detalje o slučajevima, uz senzacionalističke naslove koji bi trebalo da nas uspaniče i navedu da se zabrinemo za stanje u društvu i bezbednost sopstvene dece (i, naravno, kupimo primerak tih novina, kako bismo saznali više). Priče o seksualnom zlostavljanju zatim postaju odličan materijal za romane i filmove, koji će svojom intrigantnom temom privući čitaoce i publiku, a strah od pedofila podići na još viši nivo.
Smrt poverenja
Međutim, takve inicijative veoma često završavaju potpuno besmislenim propisima, poput onog sa početka priče. U očajničkom pokušaju da zaštiti decu, sistem svaku odraslu osobu počinje da tretira kao potencijalnog zlostavljača. Svako dodirivanje deteta koje čini odrasla osoba, tako postaje razlog za sumnju i paniku - od pregleda lekara, pa do pomaganja vaspitačice detetu da se presvuče.
U Velikoj Britaniji, to je dovelo čak do specijalnih programa obuke nastavnika za propisno dodirivanje učenika: na primer, uvođenje "procedure u četiri koraka" za vaspitača koji presvlači dete koje se upiškilo. Apsurdno, ali kako bi izbegli da postanu žrtve raširene pedofilske paranoje, vaspitači ne smeju deci da vezuju kosu ili kače šnalice, niti da im stavljaju flastere na posekotine. I fudbalski trener, na primer, koji učeniku želi da popravi položaj tela pri izvođenju udarca, mora dete prvo da upita za dozvolu da ga dodirne.
Projekcija roditeljskih strahova
Podležući opštoj paranoji, odrasli u stvari ne štite svoju decu, već projektuju svoje strahove na njih. Usled opsednutosti pomenutom opasnošću, oni kao da počinju da posmatraju svet očima pedofila. U svemu vide "seksualizaciju dece": u dečjim lutkicama sa oskudnom odećom, u reklamama za pelene koje prikazuju "dečju golotinju", u nekada najnormalnijim elementima odnosa odraslih i dece - kao što su zagrljaj ili držanje za ruku.
Spontanost u ophođenju je odavno izgubila bitku sa brigom o tome kako bi naše ponašanje moglo da deluje drugima. Izbegavajući srdačnost i prirodnost, budući da smo večito svesni opasnosti da budemo osumnjičeni - mi, zapravo, najviše uskraćujemo samoj deci.
Propisi o kontaktu sa najmlađima
Vest po vest, slučaj po slučaj... i prosečan roditelj neminovno počinje da sve odrasle koji dolaze u kontakt sa njegovim detetom posmatra kao potencijalne seksualne predatore. Na sličan način počinju da razmišljaju i brojne organizacije koje se bave zaštitom dečjih prava. Kao reakcija na "medijsku histeriju", izazvanu svakim novim slučajem zlostavljanja, dolazi do inicijativa za dodatnom zakonskom regulacijom odnosa dece i odraslih. Detaljno se propisuje ko, kako i zašto sme da dolazi u kontakt sa najmlađima.
Jovana Papan
.jpg)
