Izvor: B92, Tanjug, 08.Sep.2009, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnos hrišćanstva i islama prema oružju
Pravoslavni i katolički velikodostojnici ne bi smeli ni da poseduju, ni da koriste oružje, jer to nije u duhu hrišćanstva, dok se u islamu to ne smatra prekršajem, pogotvo ako postoji procena da je verskom službeniku ugrožen život, dostojanstvo ili imovina.
Za razliku od sveštenstva, u pravoslavlju i u katoličanstvu, crkva prema vernicima nije tako rigorozna kada je oružje u pitanju. U islamu, međutim, u kome je "osnovno učenje božje jedinstvo" te podele nema, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima mesta, kao što je Meka i okolina, na primer, gde je oružje apsolutno zabranjeno, kao i u svetim mesecima kada su i pojedine vrste životinja potpuno zaštićene.
Ipak, jedinstveno za sve konfesije je da vreme, okolnosti i uzroci diktiraju odnos vere prema oružju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, protojerej stavrofor Dragomir Sando kaže da duhovnik, sveštenik ili episkop, ni u kom slučaju ne bi smeli da kod sebe imaju oružje, niti da za njim posežu. I onda kada im je život ugrožen "oni su dužni da podnesu najveću nepravdu nad sobom", kaže Sando.
Pravoslavna crkva sveštenstvu ne dozvoljava ni da budu aktivni članovi lovačkih društava jer, veli on, uvek postoji opasnost da se oružje zloupotrebi i bude izvor tragedije i zla.
Prema vernicima, objašnjava Sando, crkva nije tako rigorozna, posebno ako je reč o samoodbrani ili odbrani članova porodice.
"Crkva ne blagosilja osvajački nagon kod čoveka, pa ni oružje, osim ako ono služi da čoveka zaštiti od nasrtaja drugih", rekao je Sando Tanjugu.
On je kao primer naveo freske u srednjovekovnim manastirima gde se, kaže, mogu videti svetitelji koji drže mač ili neko drugo oružje koje nije pokazano kao sredstvo osvajanja ili ugrožavanja drugoga već samo kao sredstvo koje čini pravdu i istinu.
Pozivajući se na Sveto pismo, sveštenik Grčko-katoličke crkve u Beogradu Vladislav Varga kaže da je sveti Petar nožem hteo braniti Isusa na Maslinskoj gori kada mu je on jasno rekao da se oružjem ne brani.
Varga, međutim, dodaje da se situacija menja kada je u pitanju odbrambeni rat i kada "vernici treba da uzmu oružje i brane svoje porodice", ali ne, objasnio je, i "sveštenici, biskupi ili, ne daj Bože, papa".
Velečasni podseća da je na papu Jovana Pavla Drugog bilo desetak pokušaja atentata, ali da on ne samo da nije nosio oružje, već nije ni tražio da ga neko brani.
U Katoličkoj crkvi nema prepreka da crkvena lica idu u lov iako se to nepreporučuje, rekao je Varga Tanjugu.
Šef kabineta reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije Jakub Leković ističe da islam znači mir, spas i automatski isključuje sve što je suprotno tome, a da se islam kao vera temelji na miru, sigurnosti pravdi i ljudskim vrednostima.
"U Svetoj knjizi Kuran mir se spominje više od sto puta, dok se rat spominje tek šest puta i ti ajeti (citati) su izuzetak ili alternative", objasnio je Leković za Tanjug.
Islam se, ističe, protivi uzimanju tuđeg i svog života, ali dodaje da oružje kao i oruđe može da bude upotrebljeno za dobro, ali i zloupotrebljeno.
U islamu, kao i u drugim konfesijama, odnos vere prema oružju se menja kada je rat u pitanju, ukazao je Leković citirajući Poslanika Muhameda a.s. koji je vojnicima, odnosno drugovima govorio: "Nemojte ni slučajno ubijati žene, decu, starce. Naćićete ljude u bogomaljama, nemojte ih dirati, pustite ih u njihovom poslu" Nemojte uništavati useve i seći drveće".
"Ovo je hadiz (govor božjeg poslanika) koji potpuno odbacuje bilo kakvu pomisao da se islam i terorizam mogu dovesti u bilo kakvu vezu", kaže Leković, koji je teolog islama.
U islamu, međutim, dodao je on, nije prekršaj ako verski službenik nosi oružje, posebno ako se proceni da su mu život, dostojanstvo ili imetak u opasnosti, a nije mu zabranjen ni odlazak u lov.
Leković je ukazao da se reč džihad, što na arapskom znači borba, često pogrešno tumači jer borba može biti ofanzivna, ali i defanzivna, a za najveći džihad u islamu se smatra borba u nadvladavanju samoga sebe.
Anđelko Utješanović, Tanjug.
