Izvor: B92, 24.Jul.2010, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odakle potiču američki urođenici?
Naučna rekontrukcija jedne od najstarijih skupina ljudskih ostataka pronađene na američkom kontinentu (u Meksiku) izgleda da podržava teoriju da su prvi doseljenici na zapadnu hemisferu migrirali iz širih područja nego što se prvobitno mislio.
Nacionalni institut za antropologiju i istoriju u Meksiku objavio je fotografiju rekontruisane slike žene koja je verovatno živela na karipskoj obali Meksika pre 10.000 do 12.000 hiljada godina. To je oniža osoba žustrog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pogleda sa delimično sedom kosom.
Antroplozi su dugo verovali da su, tokom relativno kratkog vremenskog perioda, na američki kontionent emigririali ljudi iz nevelike oblasti u severoistočnoj Aziji prešavši tada postojeći zemljišni koridor koji se otvorio preko Beringovog moreuza tokom ledenog doba.
Ali državni arheolog Meksika Alehandro Tarasas kaže da se ta slika sada usložnjava jer rekonstrukcija žene više podseća na ljude iz jugoistočnih azijskih oblasti poput Indonezije. „Istorija nije toliko jednostavna”, kaže Tarasas. „To nagoveštava da su obe Amerike naselili ljudi iz nekoliko različitih migracionih talasa, ne samo jednog ili dva koji je vodio preko Beringovog moreuza”.
Neki stručnjaci, međutim, upozoravaju da ovi dokazi nisu konačni. „Korišćenje facijalne rekonstrukcije za određivanje porekla neke individue nije dovoljno snažan dokaz kao korišćenje drevne DNK, jer crte lica mogu biti i pod uticajem sredine”, kaže Ripan Mali, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu u Ilinoisu. „Svi genetski dokazi koje trenutno posedujemo ukazuju na severoistočnu Aziju kao prvobitnu postojbinu američkih domorodaca”.
Međutim, do sada nije bilo mnogo prilika za upotrebu DNK ili druge metode kako bi se identifikovalo poreklo prvih naselejnika, jer je do danas preživela samo šačica kostiju iz perioda od pre 10.000 godina.
Žena poznata kao „La mujer de las palmas” (Žena palmi) pronađena u jednoj uvali blizu karipskog letovališta Tulum 2002. godine. Usled porasta nivoa vode u pećini u kojoj je ona umrla ili je sahranjena ostaci njenog skeleta ostali su 90 odsto netaknuti.
Arheolozi i fizički antroplozi izračunali su da je bila stara između 44 i 50 godina kad je umrla, visoka 1,52 cm i teška oko 58 kg. Na osnovu veličine lobanje oni su odredili raspored mišića i tkiva na njenom licu, što je potom poslužilo kao vodič stručnjacima za paleoantropološko modelovanje u ateljeu Daynes u Francuskoj pri rekonstruisanju cele figure žene.
Imala je široko lice, istaknute jagodice, tanke usne i tragove viška kože na kapcima, što karakteriše mnoge moderne azijske narode.
„Njena telesna struktra, koža i oči slični su narodu jugoistočne Azije”, piše u zvaničnoj izjavi meksičkog Instituta.
Suzan Gilespi, vanredni profesor antroplogije na Univerzitetu Floride kaže da, iako teorija o mostu preko Beringovog moreuza i dalje ima snažnu pordršku, „situacija je zamršenija od prostog scenarija u kome veliki lovci jure za vunenim mamutima preko otvorenog 'Beringovog mosta' do Aljaske”.
„Nedavno je obavljeno dosta ozbilnjih istraživanja o različitiom poreklu migranata, načinima transporta i datumima kad su tamo stigli. Datumi naseljavanja dveju Amerika su značajno pomereni unazad a s pronalaskom ovih ranih skeletnih ostatataka genetske veze sa ljudima severoistočne Azije su postale sve zamagljenije”.
Ali profesorka je, istovremeno, upozorila o negtavinim posledicam poređenja rekonstruisanog lica od pre 10.000 godina sa modernim zemljama poput Indonezije, koje su se verovatno značajno promenile tokom poslednjih 10 milenijuma.
„Treba pronaći skelete iz istog perioda u Aziji ili uporebiti genetsku rekonstrukciju kako bi se došlo do čvrste veze a ne oslanjati se samo na modernu populaciju”.
