Izvor: B92, 05.Okt.2014, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odakle potiče zlato na Zemlji?
Jedna od najvažnijih misija nauke je otkriće našeg porekla i to ne u smislu različitih naroda, pa čak ni vrste, nego materijala od kog smo sazdani.
Foto: Sheila Sund / Flickr.com
Veliki prasak iznedrio je sve čestice od kojih je sačinjen svet kakav poznajemo.
Celi kosmos je u rano doba stvarao materiju iz primordijalnog haosa. Međutim, njegove moćne sile postepeno su slabile, kako se svemir širio, pa je u toj najteži postojeći element bio litijum, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je zapravo treći najlakši u periodnom sistemu elemenata.
Da se svemir zaustavio na tome, bio bi prilično dosadno mesto.
Srećom, umiruće zvezde uspele su da stvore ostatak materije u kosmosu. Supernove i drugi moćni procesi stvarali su sve teža jezgra atoma. To zapažanje inspirisalo je Karla Sagana da izgovori čuvenu rečenicu: “Mi i svi drugi objekti naše svakodnevice, deo su zvezda”.
Ipak, to nije cela priča.
Neka teža jezgra nisu napravljena u većim količinama u zvezdama koje umiru, pa je širok dijapazon različitih elemenata zapravo potekao iz nekih drugih izvora. Ali odakle?
Jedna mogućnost uključuje jedne od najčudnijih stanovnika svemira – neutronske zvezde, koje predstavljaju ekstremno guste ostatke zvezda mnogo većih od Sunca, koje su eksplodirale.
Sudari između tih bizarnih tela za rezultat imaju neverovatno svetle eksplozije poznate kao kratkotrajni izlivi gama zračenja (GRB).
Ti veliki praskovi proizvode prave sastojke i dovoljno energije da se stvori zlato i druga velika jezgra atoma.
GRB su prvi put otkriveni krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada su sateliti dizajnirani da detektuju takve neobične udare gama zračenja iz dubokog svemira.
Njih je, međutim, veoma teško proučavati u astronomiji. Oni ne prolaze kroz Zemljinu atmosferu i ne reflektuju se u običnim radijacionim ogledalima.
Foto: Lynn (Gracie's mom) / Flickr.com
Sve se promenilo devedesetih godina prošlog veka koretanjem eksperimenta BaTSE (Burst and Transient Source Experiment).
Naučnici su njime pokušavali da utvrde da li GRB zaista dolaze u dve osnovne varijante: kratkotrajne, koje eksplodiraju, a zatim iščeznu za svega dve sekunde, ili kraće i dugotrajne koji traju i do nekoliko minuta.
Tek oko 1997. dokazano je da GRB potiču izvan Mlečnog puta, što ukazuje da imaju mnogo energije, kada uspevaju da budu detektovani tako daleko od izvora. Mi ih na Zemlji vidimo doslovno milijardama godina nakon što su se dogodili.
Na posletku je razjašnjeno da su dugotrajni GRB sjajniji i učestaliji i da zapravo predstavljaju ekstremne supernove – eksplozije masivnih zvezda.
Supernova nastaje u mestima u kojima postoji mnogo zvezda koje se nalaze u poslednjem ciklusu života, a zatim eksplodiraju.
Međutim, kratkotrajni GRB smatrali su se primarnim izvorom težih elemenata i sasvim drugačijim od dugotrajnih.
Jedan rad naučnika Dereka Foksa i njegovih kolega, objavljen 2005. u magazinu Nature, ukazao je na lokaciju naročito kratkotrajnog GRB koja nije ni blizu regionu galaksije u kom je moguća supernova.
Naučnici su već počeli da se okreću protiv ideje da supernove izazivaju kratkotrajne GRB i zagovaraju tezu da potiču od sudara neutronskih zvezda.
Naime, sudari neutronskih zvezda traju kratko, jer je masa svake od njih “spakovana “ u kuglu prečnika ne većeg od prosečnog grada.
Umesto da su sačinjene od atoma, one su sazdane od neutrona i drugih manjih čestica stisnutih u vrelu kompaktnu sferu.
Da su supernove hidrogenske bombe, sudari neutronskih zvezda bili bi Božiji sudarači čestica.
Količina tako kompresovane energije i oslbođene u tako kratkom vremenskom roku, ne može da se uporedi ni sa jednom drugom pojavom u svemiru.
Iz takvih sudara nastaju novi teži atomi sa mnogo neutrona. Gotovo sve količine zlata u kosmosu i svi retki metali poput europijuma, verovatno su rođeni iz takvih sudara.
Prošle godine dve grupe naučnika posmatrale su GRB i prikupile još više jasnih dokaza koji idu u prilog hipotezi o sudarima neutronskih zvezda.
