Izvor: B92, 15.Okt.2014, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda Kejt: Kada bolest prekine večnu ljubav
Bob Lou (93) je pitao svoju ženu Kejt da se uda za njega, još dok se borio u ratu. Ovaj penzioner iz Hempšira je izgubio svoju ženu pre tri godine, usled Alchajmerove bolesti.
Njihov prvi poljubac desio se pre 72 godine, venčanje 1946, godine a potom i troje zajedničke dece.
Udovac čija je žena umrla nakon veze duge 72 godine, dodirnuo je srca ljudi širom sveta kada je napisao i pročitao na BBC-u predivnu pesmu u njenu čast.
Bob Lou je lični osećaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << usamljenosti opisao u pesmi "Oda Kejt", koju trpi poslednje tri godine otkako mu je žena preminula.
Njihova veza preživela je Drugi svetski rat i bili su zajedno još šest decenija. Strašna bolest javila se u poznim godinama, da bi ga jedno veče Kejt pitala: "A gde je Bob?"
"Oda Kejt" koju je pročitao na Radiju BBC počinje rečima: "Sam sam, sada znam da je tako. A bilo je dana kada nas je bilo dvoje".
Radio talasi bili su preplavljeni empatičnim reakcijama koje su stizale sa svih strana sveta.
"Potpuno nas je zbunila reakcija slušalaca širom sveta. Ljudi su se poistovetili sa Bobom i osetili da nisu sami u svojoj usamljenosti i tuzi", kaže urednik Radija 5, Džil Farington.
"Bila je prava privilegija razgovarati sa njim", zaključio je on.
Bob i Kejt su se upoznali 1937. godine a venčali 1946. godine. Imali su dve ćerke i sina.
"Sećam se kada sam upoznao Kejt, bila je divna. Jedan od drugara mi je rekao: `sviđaš joj se`. A ja sam mu odgovorio: `O kako se ona meni sviđa`. Nažalos, rat nas je 1939. godine razdvojio ali dok sam bio tamo imao sam potrebu da joj pišem i pitam je da se uda za mene", priseća se Bob.
Posle šest zajedničkih decenija, njeno sećanje je krenulo da bledi. Njen suprug je alarmirao lekare jedne večeri kada ga njegova žena nije prepoznala a potom joj je dijagnostikovana Alchajmerova bolest.
"Jedne večeri se okrenula prema meni i pitala me: Gde je Bob? A ja sam joj rekao: Ja sam Bob."
"Moj svet se srušio u tom trenutku. Lekari su rekli da je u prvom stadijumu Alchajmerove bolesti", priča Bob.
"Kako je vreme odmicalo a bolest uzimala maha, bilo je sve teže paziti je ali je ostala kod kuće do samog kraja. Na kraju je umrla u jedan sat iza ponoći pored mene", priseća se Bob Lou.
"Nisam mogao da verujem. Otišla je. Bilo je nemoguće izgovoriti zbogom ili volim te, više", piše Dejli mejl.
Sam sam, sada znam da je tako
A bilo je dana kada nas je bilo dvoje
Dana koje smo provodili razgovarajući
Radeći svakojake poslove male.
Uskočili bismo u cipele, birali omiljene obroke...
Ali sada sam sam, i znam kako je to
Kada kuvas sam ili jedes nešto na brzaka spremljeno
Sobe su tako prazne, ne čuje se ništa
Ponekad samo tako besciljno lutam
Tražeći nešto čime bih mogao da se zanimam
Ne bih li vratio one dane kada nas je bilo dvoje
Kada se spusti tama i navučem zavese
Tada se osećam kao da sam na svetu sam
Ali moram da budem iskren i priznam istinu
Nisam sasvim sam, a evo i dokaza
Tu pored mene, u njenoj stolici
Ona i dalje čeka da zajedno traćimo sate
Keti mi je pre nekog vremena rekla
Dragi, kada dođe vreme da i mi odemo
Hajde da pomešamo naš pepeo
i ostanemo tako zajedno, jedno uz drugo, zauvek.
.jpg)
