Izvor: B92, 18.Jun.2017, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ovih prizora iz svemira zastaje dah (FOTO)
Za sve ove decenije našeg proučavanja svemira, nastale su neke od najlepših fotografija u istoriji.
Na fotografiji iznad možete videti krater Krupak na Marsu koji tokom najtoplijeg dela godine na Crvenoj planeti, postaje šareniji nego inače.
Pogledajte i ostale veličanstvene fotografije iz svemira:
Letelica Džuno snimila je ovu impresivnu fotografiju gasovitog džina Jupitera prošlog avgusta. Na njoj je vidljiv južni pol planete, kao i desetine uragana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u čiji bi vrtlog mogla da stane cela planeta Zemlja. Džuno je za 53 dana kruženja oko Jupitera snimila dva sata materijala, a američkoj svemirskoj agenciji bilo je potrebno 36 sati da sve podatke preuzme.
Ova fotografija Crvene planete snimljena je tokom leta kada sunce iz niskog ugla obasjava planetu.
Na Marsu fotografisana čudna rupa (FOTO)
Ovu panoramu snimio je astronaut Harison Šmit tokom misije Apollo 17 1972. Letelica se spustila u dolinu Taurus-Litrou na Mesecu. Ovaj veliki krater nastao je pre gotovo četiri miliona godina udarom asteroida ili komete veličine osrednje planine na Zemlji.
NASA je početkom godine počela da objavljuje "noćne mape" sveta. Ovakve fotografije se snimaju oko deset godina, a NASA planira da ih analizira, kako bi otkrila preciznu sliku ekonomskih, društvenih, i naučnih promena.
Kasini na ovoj fotografiji instrumente okreće prema nešto više od 1,4 milijarde kilometara udaljenoj Zemlji i stvara ovu predivnu fotografiju naše planete kroz prstenove Saturna. Kasini je napravio ovu fotografiju nekoliko dana pre nego što se uputio na svoje poslednje putovanje.
Ovo je, bez dileme, jedna od najlepših fotografija Marsa do danas, a na njoj možemo da zahvalimo teleskopu Hubble koji je proslavio svoj 27. rođendan 20. aprila ove godine.
Letelica Galileo snimila je ovu kompozitnu sliku Jupiterovog meseca Evrope početkom devedesetih. Naučnici su uvereni da Evropa ispod leda krije okean tečne vode dubok 60 kilometara. Ako je to istina, Evropa ima dvaput više vode od Zemlje.
Rover Opportunity snimio je vrtlog na površini Marsa 31. marta 2016. Nakon što je proputovao vrlo strmu Knudsenovu brazdu, rover je snimio svoje tragove na južnoj ivici Maratonske doline. Dok je njegov rođak Spirit često imao priliku da snima vrtloge u krateru Gusev, prizori poput ovog bili su vrlo retki za Opportunity.
Na ovoj slici vidimo astronaute koji popravljaju teleskop Hubble davne 1993. Pored popravke primarnog ogledala, astronauti su na Hubble dodali i nekoliko novih instrumenata i komada opreme.
Letlelica Magellan je snimila snimla nemilosrdni pejzaž Venere još devedesetih. Venera je jedna od najnegostoljubljivijih planeta našeg sistema. Atmosfera joj je sačinjena od ugljen dioksida, oblaci su puni sumporne kiseline, dok je površina prekrivena vulkanima i dolinama lave. Pritisak na Veneri dovoljno je visok da čoveka doslovno smrvi, dok je temperatura na površini "prijatnih" 482 stepena Celzijusa.
Letelica Kasini snimila je ovu fotografiju Saturnovog malog satelita Pana 7. marta ove godine. Ovaj prirodni satelit kruži oko Saturna na udaljenosti od 133.000 kilometara. Ovo je jedna od poslednjih fotografija koje je Kasini poslao pre nego što se obrušio u Saturnovu atmosferu.
Kamera na roveru Curiosity snimila je ovaj impresivni zalazak sunca na Marsu tokom testa "posmatranja neba" u aprilu 2015. Ova slika nastala je između dve velike peščane oluje, a plava izmaglica je rezultat odbijanja svetlosti od prašine koja je ostala u atmosferi.
Misija New Horizons dala nam je prvi uvid u izgled patuljaste planete Pluton, približivši nam taj čudni ledeni svet. Fotografija je snimljena sa udaljenosti od 17.702 kilometra, a prikazuje regiju pod imenom Sputnjik Planum. Niz planina visokih i do 17 kilometara dominiraju levom stranom fotografije. Formacija Norgej Montes vidljiva je u prednjem delu slike. Ovi planinski lanci verojatno se sastoje od zaleđene vode. NASA naučnici veruju da su pronašli dva potencijalna kriovulkana, koji umesto lave, izbacuju led, azot, amonijak i metan.
Mimant, najmanji Saturnov prirodni satelit, na sebi ima brojne tragove udara asteroida, a najvidljiviji je Heršelov krater. Reč je o kotlini prečnika 128 kilometara, što znači da zauzima otprilike trećinu ovog satelita. Pukotine na suprotnoj strani kratera verovatno su nastale kao rezultat udarnog talasa.
Na slici vidimo Dine Namib smeštene u polju dina Bagnold na Marsu. Dine izgledaju kao tamna traka na površini planete, a stvorili su je vetrovi Marsa.
Ovaj snimak Jupiterove turbulentne atmosfere napravila je letelica Džuno.
Ova fotografija potiče od letelice Kasini i nastala je na udaljenosti od 2,2 miliona kilometara od Saturna. Na desnoj strani vidljivo je polje prašine i kamenja unutar prstena F.
Ovu fotografiju naše planete snimila je Kaguja, Mesečev orbiter Japanske agencije za istraživanje svemira (JAXA).
Letelica The New Horizons provela je više od šest meseci proučavajući Pluton i njegov mesec Haron krajem 2015. Ova slika nastala je zahvaljujući zracima Sunca. Prelepe plavičaste nijanse atmosfere sežu 193 kilometra iznad površine. Naučnici tvrde da je ovde reč o fotohemijskom smogu koji nastaje zbog metana i drugih jedinjenja koje se nalaze u atmosferi Plutona.
