Izvor: B92, 12.Nov.2014, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od astrofizičara do časne sestre
Dan sestre Lidije ispunjen je radom i molitvama i počinje oko pet časova ujutro, a završava u devet naveče.
Foto: Ben Eekhof /Flickr.com
Ova časna sestra već 11 godina živi u manastiru Sveti krst, smeštenom u blizini bavarskog grada Regenzburga. Tokom ovog perioda retko je napuštala zgradu koja je napravljena pre skoro 800 godina. Došla je u manastir jer je jednostavno osećala da je bila pozvana za poziv časne sestre.
Danas nema puno Nemaca koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se opredeljuju za crkveni poziv i samo polovina veruje u Boga, dok manje od 20 odsto ide u crkvu. Ali mnogi vole avanturu, što je pokazao nedavni poziv za život na Marsu, koji je privukao više od 200.000 Nemaca.
Kod sestre Lidije ovaj put je bio obrnut - ona se od avanture okrenula prema mirnom životu u manastiru.
- U spoljnom svetu sam imala karijeru koju mnogi smatraju uzbudljivom i ispunjavajućom - objašnjava časna sestra.
Ona je radila kao astrofizičar i bila poznata u svetu po svom istraživačkom radu. Tri godine je provela na prestižnom Univerzitetu Kembridž kao i američkoj NASA, da bi kasnije prešla u evropsku svemirsku agenciju ECA u Madridu.
Bavila se proučavanjem kako zvezde utiču jedna na drugu, koristila je neku od najnaprednijih tehnoloških oprema i putovala po čitavom svetu. Ipak, ona se odrekla svega toga i odlučila se za život u manastiru, za koji veruje da nudi više slobode i mogućnosti za dublji pogled u nauku.
Lidija je rođena 1956. godine kao Konstanca Dous u gradu Braunšvajg u porodici oca glumca i majke kostimografa. Njeni roditelji nisu bili religiozni, ali su je bili poslali u međunarodnu evanđelističku školu gdje učitelje nije ozbiljno shvatala.
Oni su pričali o ljubavi prema komšijama, pravdi, hrišćanskim vrednostima, ali tadašnji način života jednostavno se nije obazirao na ove vrednosti. Najviše joj se svid
ela fizika, zbog učitelja "koji je bio objektivan i dobar prema svima". Tada je shvatila da želi da studira fiziku. Nakon završene srednje škole napušta crkvenu školu i u Minhenu se upisuje na državni univerzitet, gde počinje da studira fiziku.
Ovo se dešavalo tokom hladnog rata i iako se nije bavila politikom, znala je da ne želi da radi u vojsci ili državnim institucijama i zato se odlučila za specijalizaciju relativno benigne astrofizike.
Dok je završavala doktorat putovala je nekoliko puta u inostranstvo i obećavajuća karijera je počela poprimati određeni oblik. Konstancu nisu toliko interesovala lepota galaksija i zvezdana prašina ili beskonačnost svemira. Ona je želela da razume i zna od čega su napravljene zvezde, zašto sjaje na nebu i kako se stvaraju i umru.
- Kao i svaka druga osoba tako sam i ja u stvari tražila smisao života - kaže sestra Lidija.
Takođe se bila okrenula ka psihologiji i budizmu i iako su joj bili interesantni, nisu uspeli da zadovolje njenu želju za traženim odgovorima.
Njena potraga za životnim pozivom je završena neočekivano, kada se u Kembridžu povezala sa starim prijateljem iz univerzitetskih dana. On je bio izuzetan naučnik i već dugo je praktikovao hrišćanstvo.
- To je bila kombinacija koja se nije uklapala u moju viziju stvari - kaže ona.
Ipak kako je provodila dosta vremena sa njim on joj je odgovarao na pitanja o religiji na inteligentan način, a ne u vidu standardnih pitanja o "paklu i raju". Sve to je kod nje izazvalo pažnju da možda u hrišćanstvu leži pravi odgovor na pitanje o smislu života. 1995. godine postala je načelnik nemačke opservatorije Soneberg i nakon tri godina rada, kada je napunila 47 godina, konačno se odlučila za svoj životni poziv.
Hrabro je prihvatila posledice svoje odluke da napusti posao, otkazala je osiguranje i poklonila je sve što je imala. Ipak ostavila je pola svojih knjiga koje je sa sobom, u 80 kartona, donijela u manastir. Njen otac nije bio oduševljen ovim potezom, ali se vremenom pomirio sa tim, "jer je bila srećna u manastiru". Odluka nije iznenadila njenu majku, mada ne može ni do dana danas da shvati šta njenu kćerku privlači veri.
