Izvor: B92, 02.Jun.2011, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Petnice do NASA
Slobodan Milovanović je student završne godine studija Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu gde je prve dve godine završio kao najbolji student tog fakulteta sa maksimalnim prosekom ocena (10,00). Rođen je u Valjevu 1989. godine, u kom je završio specijalizovano-matematičko odeljenje Valjevske gimnazije, vodio Astronomsku grupu Društva istraživača »Vladimir Mandić – Manda« i bio angažovan u rukovodstvu Društva, a sada je aktivan kao asistent u Istraživačkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanici Petnica.
Slobodana su interesovanja i uspeh na studijama odveli da svoju treću godinu osnovnih akademskih studija uči u Sjedinjenim Američkim Državama. Slobodan je svoja profesionalna interesovanja vodio od astrofizike, preko mašinstva, energetske efikasnosti, pa sve do primene numeričkih simulacija u nauci i inženjerstvu za šta će se najverovatnije usavršavati na master studijama. Povod za ovaj razgovor je upravo njegov povratak u Valjevo/Srbiju, nakon pune godine studija na univerzitetu UAH (University of Alabama in Huntsville).
Na samom početku bih te zamolio da nam kažeš gde si to bio i šta si studirao?
Slobodan Milovanović
Hantsvil je gradić u dolini reke Tenesi, na severu države Alabama. Od ostatka konzervativnog juga se razlikuje po ogromnom broju naučnih instituta i industrijskih razvojnih centara, čime je zaslužio da ga zovu srcem svemirske industrije sveta. Baš u ovom gradu je razvijena čuvena raketa Saturn V, najmoćnije svemirsko vozilo koje je čovek ikada konstruisao, koja je omogućila i prvi boravak čoveka na Mesecu krajem šezdesetih godina prošlog veka u okviru Apollo misija.
Imao sam priliku da studiram u ovom gradu, na univerzitetu koji je jako poznat po svom programu studija u oblasti svemirskog inženjerstva, i to baš na ovom studijskom usmerenju.
Pošto sam i dalje mlad u inženjerstvu, predmeti koje sam pohađao su i dalje bili na nekom fundamentalnijem nivou. Od oblasti koje sam imao priliku da izučavam, najinteresantniji su mi bili problemi u prenosu toplote. Taj predmet je sa sobom nosio i projekat čiji je zadatak bio da studenti dizajniraju toplotnu izolaciju za instrument koji će zaista biti poslat u svemir tokom budućih misija. To jeste problem koji bi profesionalni inženjer rešio za par dana, ali je ova prilika bila jako korisna i uzbudljiva za mene i ostale studente, jer smo svoje sveže stečeno znanje mogli zaista da primenimo. Na ovom univerzitetu sam takođe otkrio svoje interesovanje ka numeričkim simulacijama što me je nakon završenog prvog semestra sa najvišom ocenom u klasi iz ovog predmeta, odvelo da drugi semestar provedem kao asistent u laboratoriji za numeričke metode departmana za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo.
Kako si se obreo u Americi?
Na studije u Ameriku sam otišao preko programa kulturalne razmene studenata koji se zove FORECAST Exchange. Ovaj projekat vodi međunarodna organizacija World Learning i svake godine oko 40 studenata iz Srbije i Crne Gore provede jednu punu godinu studija na nekom od univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama sa potpuno pokrivenim troškovima od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svake godine kancelarija ove organizacije u Beogradu objavljuje konkurs za prijem nove generacije studenata na program. Zainteresovani studenti treba da popune aplikacioni formular koji sadrži podatke o relevantnim iskustvima, uspesima i ličnim osobinama. Aplikacija takođe zahteva od studenata akademske preporuke i esej, na osnovu čega se formira opšti utisak. Nakon evaluacije najuspešniji se pozivaju na intervju, i ako je sve kako treba, počinje priprema za polazak na program. Program kao primarni cilj ima razmenu kulturalnih iskustava i studenti bilo koje struke se mogu prijaviti i iskoristiti program da se akademski usavrše u jako kvalitetnom sistemu obrazovanja. Ovo je idealna prilika da se uživo oseti kako izgleda živeti na jednom univerzitetskom kampusu i biti ravnopravan sa svim ostalim studentima u drugoj sredini.
Godinu dana je dovoljan period da možeš da uporediš naš i njihov sistem obrazovanja
Sistem obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetan pre svega zato što je orijentisan prema potrebama studenta. Student je u ulozi mušterije i profesori daju sve od sebe da uslugu prenošenja znanja izvedu na što bolji način. Prva razlika koju sam osetio i na koju se nije bilo baš lako navići bili su učestali domaći zadaci koji su oduzimali u proseku oko 4 sata nedeljno po predmetu. Svaki od ovih domaćih zadataka se predaje profesoru i on ih pregleda i na taj način prati napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa gradivom, toj osobi se posvećuje dodatna pažnja i na taj način niko ne zaostaje za nastavom, osim ukoliko ne pokaže lenjost ne dolazeći na časove.
Naravno, za one studente koji su u stanju da olako savladaju gradivo, uvek postoje dodatni problemi ili projekti koje profesor zadaje po potrebi. Na Univerzitetu u Beogradu nisam osećao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve skupljalo u završni ispit gde je bilo potrebno učiti nekoliko nedelja po ceo dan u ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom, već i sa velikim stresom koji uz to ide u cilju da se postignu visoki rezultati. Završni ispit u Americi je dolazio sa dosta manje stresa i mogao je se spremiti za jedan dan ukoliko su sve obaveze tokom semestra uredno ispunjavane.
Postoji takođe i velika razlika u tome šta se smatra važnim u inženjerskom obrazovanju. Osnovne akademske studije u Americi su usmerene ka tome da spreme što više kvalifikovanog kadra da radi u industriji na odgovarajućim pozicijama. Kao posledica toga, studenti inženjerstva nisu previše opterećeni kada je u pitanju poznavanje fundamentalnih principa i teorije, već je akcenat stavljen na praktičnu primenu tih znanja. Profesori naravno tokom svojih predavanja, kao i kod nas, izlažu sve potrebne fundamentalne principe, ali na testovima se traže praktičnije stvari, dok studenti koji pokažu fundamentalno razumevanje gradiva često bivaju vrbovani za postdiplomske studije.
Rezultat svega ovoga je da veliki broj studenata u Americi ima jako ozbiljan odnos prema učenju, kao i da jako mali broj studenata ne uspeva da položi ispit. Ja lično mislim da sam sa mnogo manje stresa i frustracije uspeo da savladam mnogo više gradiva.
Još jedna interesantna stvar je da u američkom sistemu studija, student sam sebi bira predmete koje želi da pohađa pre početka semestra. Mnogi predmeti se nude u više termina i postoje 3 semestra u toku godine (letnji semestar je skraćen i samim tim intenzivniji). Ovakav način organizovanja omogućava velikom broju studenata da za vreme studija imaju i posao, jer je lako uklopiti radno vreme sa nastavom.
Predmeti su uniformisani za sve fakultete u okviru univerziteta, što je jako korisno za studente koji nisu potpuno opredeljeni u kom smeru da razvijaju svoju karijeru. Na početku studija se jasno zna koje predmete treba student da položi da bi dobio određenu diplomu. Ne postoje dupli standardi tipa da svaki fakultet ima svoj ispit iz matematike ili nekog drugog predmeta kao što je to slučaj na Univerzitetu u Beogradu, gde su šanse da se student premesti sa jednog fakulteta na drugi i da mu se priznaju položeni ispiti jako male i zahtevaju veliko angažovanje.
Da li ti je školovanje u SAD dalo prilike i da ovu veliku zemlju malo proputuješ?
Stipendija koju sam primao tokom studija mi je omogućila da uštedim dovoljno novca da tokom raspusta posetim i poznate američke metropole i znamenitosti. Imao sam prilike da u toku mesec dana proputujem Čikago, Mineapolis, Njujork, Filadelfiju i prestonicu Vašington. Iskustva poput pogleda sa vrha Sears tornja, zime u Minesoti, šetnje Petom avenijom i Central parkom, doživljaja Kipa slobode i Linkoln Memorijala... ne mogu se lako pretočiti u reči. Bogati, ogromni američki muzeji ostavili su takođe ogroman utisak na mene. Field Museum i Adler Planetarium u Čikagu; Metropolitan, MoMA i American Museum of National History u Njujorku; Philadelphia Museum of Art u Filadelfiji; Smithsonian Museums u Vašingtonu i Space and Rocket Center u Hantsvilu, bili su riznice znanja i iskustva koje su mi omogućile da doživim sve ono o čemu sam ranije mogao samo da čitam u knjigama i časopisima.
Otkuda prilika da se družiš sa ljudima iz NASA?
U NASA-i
Razumevši da univerzitet na kom sam proveo godinu radi u jakoj sprezi sa agencijom NASA i veliki broj profesora radi na raznim projektima vezanim za svemirska istraživanja, imao sam prilike da slušam predavanja od strane jako poštovanih ljudi u tom polju, raznih astronauta, kao i visokih zvaničnika ove agencije. Čak nas je posetio i Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao Mesečevom površinom. Nekoliko projekata koje su studenti radili bili su direktno implementirani u svemirskim programima, a postojao je i plan da prisustvujem lansiranju poslednjeg spejs-šatla iz Floride, ali sam to nažalost morao da propustim jer je misija pomerena za leto.
Koliko vidim bio si odličan student i ovde i tamo? Znam da si skroman ali ipak prokomentariši ovo.
Pošto sam u Ameriku otišao kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, nije mi bilo teško da se prilagodim studijama u drugačijem obrazovnom sistemu. Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred mojih vršnjaka na UAH, ali i da zaostajem u praktičnoj primeni znanja i opštem iskustvu u svojoj struci. Nakon ova dva semestra nekoliko profesora bilo je jako zadovoljno mojim napredkom i rezultatima koje sam postizao kao student, ali i kao asistent u laboratoriji, a dobio sam i nezvanične ponude za povratak na postdiplomske studije na istom univerzitetu.
Kako izgleda period privikavanja na ponovnu promenu sredine i vraćanje u staro okruženje?
Obzirom da sam u Hantsvilu proveo značajno vreme, stekao sam i dosta prijatelja. Sve je počelo druženjem sa drugim internacionalnim studentima, jer su i oni bili u istoj situaciji kao i ja, pa smo jedni drugima bili dobro došli, a kasnije se taj krug širio kako smo upoznavali nove ljude na časovima. Zbog svega ovoga logično je bilo očekivati da će rastanak biti težak kao što je i bio. Prvih par dana u Srbiji sam osećao jaku nostalgiju za Hantsvilom i nije bilo lako otarasiti se starih navika. Naravno, obaveze su ubrzo počele da se gomilaju, stari prijatelji da zivkaju u nove provode i sve je ponovo postalo kao i pre.
Šta su ti dalji planovi?
Glavna obaveza po povratku u Srbiju mi je bila priznavanje ispita i završetak osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme studija u Americi trudio sam se da ostanem u kontaktu sa nadležnima na svom fakultetu i da ih izveštavam o svim bitnim stvarima koje su mi se događale. Još pre mog odlaska konsultovao sam se profesorima koje bi predmete trebalo da pohađam u inostranstvu da bi mi se sve to priznalo kada se vratim i kada sam se vratio prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta me je više nego prijatno dočekao, a sa svojim mentorom već polako počinjem da radim na svom završnom radu.
Budući planovi predviđaju moj nastavak studija na Erasmus Mundus master programu COSSE (Računarske simulacije u nauci i inženjerstvu). Ovo je udruženi program koji organizuje nekoliko evropskih univerziteta, gde u ovom konkretnom slučaju master program vodi KTH - Royal Institute of Technology u Stokholmu u saradnji sa univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj. Tokom prošle godine sam aplicirao na ovaj program i uslovno sam primljen na studije pod punom stipendijom. Uslov koji treba da ispunim je da u međuvremenu završim osnovne akademske studije.
Ima li mesta za Srbiju u tvojim dugoročnim planovima
U mojim planovima za Srbiju oduvek ima mesta. Istraživačka stanica Petnica je mesto koje uvek nosim sa sobom kao najpozitivniji vrednosni simbol iz Srbije i tamo mi je uvek drago da se vratim. Sa druge strane očekujem da mogu biti angažovan na Univerzitetu u Beogradu ili na nekom od naših naučnih instituta, jer Srbija planira i gradnju novog super-računara u budućnosti. Nadam se da nedostatak Ministarstva nauke neće zakočiti sve dobre, započete planove.
Hvala ti Slobodane na ovom razgovoru. Nadam se da ćeš i dalje biti tako uspešan.
Intervju vodio: Nikola Božić, urednik rubrike Nauka B92 Portala
