Izvor: B92, 15.Jun.2020, 19:57
Oaza osmeha kod Pančeva: Ovde konji leče i telo i dušu FOTO
Terapijsko jahanje i sportsko rekreativno jahanje za osobe sa invaliditetom, jesu aktivnosti koje osim sporta i rekreacije nudi Hipodrom u Pančevu.
Terapijsko jahanje je proces koji kontoroliše instruktor terapijskog jahanja. Rad se obavlja individualno ili u grupi. Neki od terapijskih ciljeva jesu: emocionalni, socijalni, kognitivni, fizički, a oni se postavljaju individualno shodno ograničenjima svakog korisnika terapije.
Kako objašnjava Maša Ognjenović, instruktor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jahanja, hipoterapija se u Pančevu sprovodi još od 2004. godine.
“Tada je izgrađen prvi specijalni manjež za terapijsko jahanje. On je i danas adekvatno prilagođen sa posebnom rampom za pristup. Nije naročito veliki ali čini velike stvari”, priča Ognjenović za b92.net.
“Konj se koristi kao terapeutsko sredstvo jer je utvrđeno da jahanje ima izuzetnu terapijsku vrednost za osobe sa invaliditetom, kao i kod mentalno nedovoljno razvijene osobe. Proces hiporehabilitacije vode stručne osobe, od fizioterapeuta do instruktora jahanja. U Pančevu su korisnici terapije bila deca koja boluju od cerebralne paralize, Retovog sindroma, Daunovog sindorma, kao i mnogih drugih”, kaže ona.
Pored simulacije kretanja, jahanje poboljšava pokretljivost zglobova i reguliše tonus mišića jer je sam položaj prilikom sedenja na konju korektivan.
Telo konja za jedan stepen je toplije od ljudskog, dok je puls konja niži, što u kombinaicji ima izuzetne terapijske efekte.
“Ljudi sa invaliditetom više su zatvoreni u kućama, slabije se druže, neretko ima jedini izlazak bude do bolnice na vežbe i terapije, pa im boravak u prirodi, tokom vežbanja, jako prija. Druženje sa životinjama i ljudima ima blagotvorno dejstvo na psihu. Jača samopouzdanje, suzbijaju se strahovi, stvara se osećaj pripadnosti grupi, što je podjednako važno kao i terapija. Interakcija sa životinjama pruža potpuno nova i jedinstvena iskustva, stimulišu se čula, istražuju nove teksture, mirisi, osećaji”, dodaje naša sagovornica.
Nije tačno poznato kada je terapijsko jahanje postalo posebna disciplina. Postoje istorijski zapisi o osobama sa invaliditetom koje su jahale konje čak i u drevnoj Grčkoj. Čak i tada se davalo na znanje kako jahanje nije samo oblik transporta već sredstvo za poboljšanje zdravlja i poboljšanja kvaliteta života.
Konji koji se upotrebljavaju za hipoterapiju su visoko školovani, tolerantni a posebna pažnja se poklanja kvalitetu njihovih pokreta koji imaju direktan uticaj na jahača - korisnika programa.
U današnje vreme, terapijsko jahanje je priznata i poznata metoda za poboljšanje života osoba sa invaliditetom, a one to dokazuju i značajnim rezultatima na paradresurnom jahanju.
Paradresurno jahanje je disciplina na programu Paraolimpijskih igara, svetskog prvenstva, kontinentalnih, regionalnih i nacionalnih šampionata. Paradresurno jahanje ima posebno mesto uzimajući u obzir terapijske efekte bavljenja konjičkim sportom osoba sa invaliditetom . Paradresurno jahanje regularni je deo Paraolimpijskih igara od 1996. godine. Sportisti su klasifikovani u skladu sa stepenom invaliditeta kako bi se osiguralo fer takmičenje.
Šire gledano parakonjaništvo je prepoznato 1991. godine kao sportska disciplina od Međunarodnog Paraolimpijskog Komiteta.
.jpg)
