Izvor: B92, 15.Jul.2023, 08:10
Novo istraživanje: Da li se jedna od najsjajnijih zvezda na nebu "sprema da eksplodira"?
Novo istraživanje koje sugeriše da bi jedna od najsjajnijih zvezda na nebu mogla da prasne u spektakularnoj eksploziji, tokom našeg života, izazvalo je žestoku debatu među naučnicima.
Spektakl milenijuma
Istraživanje još nije recenzirano i nije objavljeno u naučnom časopisu. Trenutno je dostupno na onlajn serveru arXiv, a prema njemu bi crveni div Betelgez u sazvežđu Oriona mogao da sagori poslednje ostatke svog goriva za manje od 300 godina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Kada se potroši, njegovo jezgro će se srušiti u crnu rupu, izbacujući svoje spoljne slojeve u ogromnim brzinama od oko 40.000 km u sekundi.
Astronomi tako eksplozivan kraj ogromnih zvezda nazivaju supernovom. U slučaju Betelgeza, to će biti spektakularan prizor za posmatrače na Zemlji jer je udaljena samo 640 svetlosnih godina od Zemlje. Slojevi gasa i prašine nastali u njenoj eksploziji sijaće na noćnom nebu poput punog meseca nekoliko meseci, a biće vidljivi i tokom dana.
Betelgez je oko 700 puta veća i oko 15 puta masivnija od Sunca. Stara je samo 10 miliona godina, ali crveni giganti obično imaju kratak životni vek jer brzo izgore zbog velike mase.
Zvezda već sagoreva ugljenik
U novoj studiji, tim koji predvodi Hidejuki Sajo sa Univerziteta Tohoku u Japanu sugeriše da je Betelgez možda veća, a samim tim i bliža kraju svog života, nego što su drugi naučnici izračunali. Ako su Saiovi brojevi tačni, onda je zvezda već iscrpila sav svoj vodonik i helijum (elemente koji pokreću nuklearnu fuziju na našem Suncu) i većinu svog ugljenika.
"Zaključujemo da bi Betelgez trenutno trebalo da bude u kasnim fazama (ili pri kraju) sagorevanja ugljenika u jezgru“, navodi se u listu.
"Nakon što se ugljenik iscrpi, za nekoliko desetina godina očekuje se kolaps jezgra koji vodi do eksplozije supernove“, dodali su naučnici.
Argumenti u prilog tezi
Ovo bi moglo biti moguće jer je poznato da Betelgez pulsira - širi se i skuplja, bledi i raste u sjaju - u zanimljivim pravilnim intervalima.
Pre svega, povećava se i smanjuje na svakih 420 dana, što astronomi pripisuju periodičnom širenju omotača zvezde.
Ali postoje i druge neobičnosti u Betelgezovom ponašanju koje se takođe javljaju u redovnim intervalima. Astronomi ih pripisuju dodatnim turbulentnim procesima koji se odvijaju unutar umiruće zvezde. Jedna od njih se odvija u intervalima od 2200 dana, a astronomi za to nemaju objašnjenje.
Tim koji je predvodio Sajo veruje da bi ova oscilacija zapravo mogla predstavljati glavnu Betelgeuzovu pulsaciju, dok bi varijacija svetline od 420 dana mogla biti sekundarna.
Ako je to tačno, Betelgez bi morao da bude oko jedne trećine širi da bi modeli njegove evolucije funkcionisali, objasnio je Sajo za Space.com.
"Da bismo objasnili period od 2.200 dana kao osnovni tip pulsiranja, potreban je mnogo veći radijus nego ako je period od 420 dana fundamentalan“, objašnjava Saio.
"Veći radijus sa posmatranim temperaturnim opsegom površine znači da je intrinzična svetlost Betelgeza veća nego što se ranije mislilo“, dodao je on.
Veća veličina - starija zvezda
Ali ako je Betelgez zaista tako velik, to bi moralo biti u kasnijim fazama svog života; morala je već završiti sa sagorevanjem helijuma i preći na sagorevanje ugljenika, koji je nastao prethodnom fuzijom atoma helijuma.
Ovde konačno dolazimo do predviđanja smrti zvezde. Naime, faza sagorevanja helijuma u životu crvenog giganta traje desetinama hiljada godina, dok sagorevanje ugljenika implicira da je kraj blizu i da se može dogoditi za nekoliko hiljada ili stotina godina.
"Iako trenutno ne možemo tačno da utvrdimo koliko je ugljenika ostalo, naši evolucioni modeli sugerišu da bi se njegovo iscrpljivanje trebalo dogoditi za manje od 300 godina“, napisao je Sajo.
"Nakon što se ugljenik iscrpi, došlo bi do fuzije daljih težih elemenata verovatno tokom nekoliko desetina godina, a onda bi se centralni deo srušio i došlo bi do eksplozije supernove“, objasnio je on.
Dva sporna merenja Betelgezove veličine
U svojoj novoj studiji, Sajo i njegov tim takođe predstavljaju dva merenja Betelgezove veličine koja podržavaju njihove procene.
Ali su novi rad kritikovali drugi astronomi.
Migel Montarges, postdoktorski saradnik na Pariskoj opservatoriji koji je ranije objavio neke radove o Betelgezu, rekao je za Space.com da su "od desetina Betelgezovih merenja [Sajo i njegove kolege] izabrali samo dva“.
Montarges misli da je Betelgez previše bistra da bi bila u poslednjim trenucima. Naime, izbacivanja materijala obično dovode do postepenog bledenja sjaja starijih crvenih giganata. Betelgez je, naprotiv, uprkos svojim redovnim pulsacijama, uvek bila među deset najsjajnijih zvezda na nebu u poslednjih 100 godina.
Laslo Molnar, naučni saradnik Opservatorije Konkoli u Budimpešti, koji je takođe objavio nekoliko radova o Betelgezu, rekao je da su merenja koju su Sajo i njegove kolege odabrali da podrže svoju teoriju verovatno bila pod uticajem oblaka prašine i gasa oko zvezde koju su napravili da bi Betelgez izgledala veće.
"Ako pogledamo u Sunce, vidimo dobro definisanu površinu sa veoma oštrom ivicom“, rekao je Molnar.
"Ali Betelgez je, kao crveni superdžin, izuzetno mekana i pahuljasta, a fotosfera, ono što bismo nazvali njenom 'površinom', skrivena je ispod više slojeva molekularnih oblaka gasa i prašine“, objašnjava Molnar.
Betelgeze je milenijumima privlačila ljude
Objavljivanje Sajevog rada poklapa se sa Betelgezovim neuobičajenim nedavnim pulsiranjem sjaja koji su naveli neke entuzijaste da spekulišu da bi zvezda uskoro mogla eksplodirati. Deo problema sa takvim procenama je to što su obližnje supernove lako vidljive golim okom izuzetno retke i stoga slabo proučavane.
Poslednji put kada je supernova uočena sa Zemlje bila je 1604. godine, četiri godine pre pronalaska teleskopa.
Godine 1987. u jednoj od pratećih galaksija Mlečnog puta dogodila se supernova. Ali sa južne hemisfere se jedva videlo.
Kad god Betelgez eksplodira, neosporna je činjenica da je milenijumima privlačila pažnju ljudi. Na primer, jedna mala ploča od slonovače stara više od 30.000 godina prikazuje sliku sazvežđa Orion pored 86 ureza, što odgovara broju dana kada je Betelgez vidljiv na nebu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
