Izvor: B92, 02.Avg.2010, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi samit o klimatskim promenama
U Bonu 2. avgusta počinju petodnevni međunarodni pregovori o novom sporazumu o kontroli globalnog zagrevanja, na koje će, po svemu sudeći, veoma negativno uticati neuspeh američkog Senata da usvoji zakon o klimi.
Odluka da se odustane od razmatranja Zakona o klimi sa dnevnog reda Senata produbila je nepoverenje među siromašnim zemljama u namere SAD i drugih industrijskih zemalja da smanje emisije štetnih gasova na kojima počivaju njihove moćne ekonomije, ali istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ozbiljno ugrožavaju budućnost planete, ocenjuju borci protiv klimatskih promena.
Jaz između bogatih i siromašnih zemalja po pitanjima klime prisutan je otkako su pre dve godine počeli pregovori o novom klimatskom sporazumu koji bi trebalo da nasledi Protokol iz Kjota, kome važnost ističe 2012. godine.
Neslaganja su kulminirala posle klimatskog samita UN prošlog decembra u Kopenhagenu, na kome nije usvojen bilo kakav obavezujući sporazum, već samo deklaracija o političkim namerama zemalja učesnica.
Na konferenciji u Bonu učestvuju delegati iz 194 zemlje, i to je jedan od poslednjih sastanaka pred drugi odlučujući samit koji će biti održan krajem godine u meksičkom letovalištu Kankunu. Pre toga se očekuje se još jedno okupljanje boraca za očuvanje klime u oktobru u Kini.
Ono što je, kako ocenjuju analitičari, ključno za uspostavljanje sporazuma je da se bogate zemlje obavežu da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida, gasa koji je najodgovorniji za fatalno zagađenje planete, kao i da će finansijski pomoći siromašnim zemljama da se prilagode sporazumu.
Vašington do sada nije odustao od svog obećanja iz Kopenhagena da će u narednih 10 godina smanjiti štetnu emisiju za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine. Ali, posle neusvajanja klimatskog zakona, to obećanje, koje je i do sada bilo na meti kritika da 17 odsto nije dovoljno, ne izgleda pouzdano, ocenjuju analitičari.
Predsedavajuća razgovorima u Bonu, izvršna sekretarka Nacrta konvencije UN o klimatskim promenama, Kristijana Figerez upozorila je da industrijske zemlje moraju da se obavežu da će smanjiti štetne emisije za mnogo veće procente nego do sada.
Figerez je prošle nedelje navela da su se zemlje do sada obavezale da će smanjiti emisije štetnih gasova između 12 i 19 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Naučnici UN, međutim, smatraju da je potrebno da bogate zemlje budu radikalnije, i smanje emisije između 25 i 40 odsto do 2020. godine.
Naučnici upozoravaju da treba reagovati što pre, jer se ugljen-dioksid velikom brzinom akumulira u atmosferi.
Prema Protokolu iz Kjota, industrijske zemlje potpisnice obavezale su se da će do 2012. smanjiti štetne emisije za ukupno pet odsto u odnosu na 1990. godinu.
SAD nisu prihvatile Kjoto, delimično i zato što taj protokol nije obavezivao ekonomije u ekspanziji, kao što su Kina, Indija i Brazil, koje su danas najveći svetski zagađivači.
Zemlje u razvoju su, međutim, najavile da su sada voljne da preduzmu korake za kontrolu emisije, ali da istovremeno treba da im bude "ostavljen prostor za dalji razvoj" njihovih ekonomija.
I Kina i Indija, ipak, veoma zaostaju za industrijskim zemljama u štetnoj emisiji po osobi, a veliki deo njihovog stanovništva i dalje živi u siromaštvu.
Figerez je, takođe, upozorila da bi bilo pogrešno da se u Kankunu potpiše sveobuhvatni i konačni sporazum koji ne bi uzeo u obzir "potrebu permanentne borbe protiv klimatskih promena i u budućnosti".
Ona je dodala da delegati na konferenciji u Kankunu treba prevashodno da se usmere na praktična pitanja, između ostalih i na distribuciju 30 milijardi dolara pomoći u naredne tri godine siromašnim zemljama, kao što su obećali u Kopenhagenu.
