Izvor: B92, 11.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Nasin čovek
Do smene prvog čoveka Nase došlo je u ključnom trenutku za ovu organizaciju, kada su se nagomilali problemi koji zahtevaju donošenje važnih odluka i kada finansijska kriza trese Ameriku, a budžet Nase iako je enormno velik prema budžetima svih ostalih svemirskih agencija u svetu, ipak je nedovljan za ambicije Amerike u budućim kosmičkim istražvanjim.
Piše: Aleksandar Zorkić
Administator Nase je po rangu najviši službenik te organizacije a zadatak mu je da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vodi tim Nase i upravlja njenim resursima u cilju ostvarenja planiranih kosmičkih istraživanja. Administrtor je i viši naučni savetnik za svemirska istraživanja američkog predsednika. Američki predsednik kroz predlog budžeta Nase, koji podnosti američkom Kongresu na usvajanje, ima dominantan uticaj na ovu organizaciju.
Trenutno dužnost administratora obavlja Christopher Scolese dosadašnji zamenik administarora. Tu dužnost će obavljati privremeno, do imenovanja novog administratora. Dosadašnji administrator, Majkl Grifin, kao kadar prethodnog predsednika SAD, Džordža Buša, podneo je ostavku, koja je i prihvaćena.
Do smene Grifina je došlo u ključnom trenutku za Nasu, kada su se nagomilali problemi koji zahtevaju donošenje važnih odluka i kada finansijska kriza trese Ameriku, a budžet Nase iako je enormno velik prema budžetima svih ostalih svemirskih agencija u svetu, ipak je nedovljan za ambicije Amerike u budućim kosmičkim istražvanjima i nameri da Amerika bude neprikosnoveni predvodnik čitavog sveta u tim istraživanjima. Taj budžet sada iznosi oko 20 milijardi dolara godišnje i duplo je veći od budžeta ostalih svemirskih agencija – zajedno. Ali, kosmonautka je skupa, a nove misije su sve složenije i sve više gutaju para.
Problemi pred kojima se nalazi Nasa su vezani pre svega za spejs šatlove. Oni moraju da se povuku iz upotrebe (po planu zadnji će poleteti 2010. godine), jer su se pokazali isuviše rizičnim za posadu i jer su ispali preskupi i svakako su daleko od prvobitne ideje da budu lako, jeftino višekratno prevozno sredstvo do kosmosa i nazad. Ali bez njih Amrika ostaje bez letelice koja može da preveze čoveka u svemir. Radi se uveliko na izgradnji novog svemirskog vozila, ali rokovi se probijaju i neizvesno je kada će ono biti završeno. Postoji otvorena mogućnost da Nasa svoje ljude na Međunarodnu svemirsku stanicu prevozi ruskim letelicama, što Americi ne dogovara iz političkih razloga.
S druge strane, baš svi ti problemi s kojima i Obama i Nasa treba da se bore u narednom periodu i zahtevaju promene, pa i promene administartora. Zbog toga je upravo sada pravi trenutak da na čelo Nase dođe novi čovek.
Džonatan Skot Grejšn
Johnatan Scott Gration
Džonatan Skot Grejšn je penzionisani general-major Vazduhoplovnih Snaga SAD (United States Air Forces), a trenutno radi kao politički savetnik novoizabranog predsednika Baraka Obame. Najozbiljniji je kandidat za novog administratora Nase.
Džonatan Grejšn je odrastao u Demokratskoj Republici Kongo, gde su njegovi roditelji godinama bili u misionaraskoj misiji. Međutim, šezdesetih godina prošlog veka, u vreme velikih političkih previranja u Kongu, porodica Grejšn je bila prinuđena da napusti tu zemlju i vrati se u svoju domovinu. U SAD, Džonatan strudira, zatim doktorira mašinstvo da bi, 1974, stupio u Vazduhoplovne snage SAD. Nastavlja dalje školovanje i 1988. diplomira na Fakultetu za nacionalnu bezbednost.
U vojsci Grejšn postaje pilot, zatim instruktor letenja te obučava polaznike na avionima T-38 i F-5. Dobija čin kapetana, zatim kao instruktor ponovo odlazi u Keniju, a nakon toga godinu dana provodi u Nasi kao pomoćnik zamenika administratora Hansa Marka (1981-1984).
Ponovo se vraća u letačku službu te leti na F-16 dve godina kao instruktor, dobija čin majora, a decembra 1985. postaje savetnik za međunarodne političke i vojne poslove u štabu vazduhoplovnih snaga SAD. Sledi dalje školovanje (Armed Forces Staff College), čin potpukovnika i odlazak na službu u Tursku gde radi u štabu združenih vazduhoplovnih taktičkih snaga (6th Allied tactical Air Force). Septembra 1990. ponovo je u letačkoj službi, zatom postaje šef za bezbednost u vazduhoplovnoj bazi u Ramštajnu (Ramstein), Nemačka. Od juna 1992. ponovo je na školovanju (Nacionalni ratni koledž, National War College), provodi dve godine u službi u Vašingtonu, zatim sledi unapređenje u pukovnika, te pnovo letačka služba, odlazak u Saudijsku Arabiju, nakon čega opet odlazi u Tursku, pa u službu na Aljasci, da bi 1999. postao brigadni general, a kroz četriri godine i general major.
Tokom svoje karijere, Grejšn je leteo više od 5000 sati, uključujući 1000 sati burbe i brobene podrške u 274 misije na Irak. Nosilac je više odlikovanja i američkih i stranih.
2006. godine je putovao u Afriku kao pratilac senatora Baraka Obame radi prikupljanja podataka o afričkim zemljama. Kasnije se priključio Obaminoj predsedničkoj kampanji, govoreći kako Obama ima sposobnosti za prosuđivanje, mudrost, hrabrost, iskustvo i sposobnost da bude vođa, „kakav nam je očajnički potreban".
Prenosimo komentare naša dva stručnjaka za astronautiku o ovim njnovijim dešavanjima u Nasi.
Grujica Ivanović:
"Grifina je smenjen. Odmah posle objavljivanja rezultata i pobede Obame, Grifin je izjavio da očekuje da će ostati na čelu administracije NASA-e. Međutim, kako to nije bilo mišljenje i Obame, na dan njegove inaguracije, Grifin je podneo ostavku. On je postao direktor NASA-e 2005. (posle nesreće "Kolumbije") kao njen 11-sti administrator i ostaće upamćen po uspesima NASA-e u istraživanjima Marsa, oćuvanju Hablovog teleskopa, nastavku konstrukcije ISS, odluci da se letovi šatla završe 2010. i da se NASA orijentiše na programa "Orion" i "Ares", ali i kritikama u samoj NASA-i o transferu novca iz budžeta agencije iz naučnog u program letova šatla.
Obama namerava da imenuje Džonatana Gretiona (Jonathan S. Gration), bivšeg generala Vazduhoplovnih snaga i penzionisanog pilota koji je tokom kampanje bio jedan od savetnika Obame, za sledećeg administratora NASA-e. Kao što se vidi iz njegove biografije, dosta vremena je proveo leteći u Africi, Iraku, Saudijskoj Arabiji, Turskoj.
Iako je 1983. nakratko (godinu dana) bio pomoćnik jednog od zamenika direktora NASA, Gretion je potpuno nepoznat u svetu kosmičkih istraživanja, tako da njegove imenovanje, iako još nije oficijelno obavljeno, već izaziva kritike u Senatu. Iznenađujuće, među kritičarima je i uticajni demokratski senator Vilijem Nelson, vrlo blizak Obami. On je kao prvi političar u kosmosu leteo na spejs šatlu "Kolumbija" januara 1986. u poslednjem letu pre tragedije "Čalendžera". Nelson u Senatu predsedava podkomitetom za kosmičke nauke i tehnologije koji igra ključnu ulogu u ratifikovanju predloga predsednika SAD za novog administratora NASA-e. Nelson smatra da će imenovanje Gretiona bez ikakvog značajnijeg iskustva u oblasti astronautike biti greška, slična onoj kada je predsednik Bus imenovao takođe u sferi kosmičkih letova neiskusnog Sone O' Kifa, koji je posle katastrofe "Kolumbije" 2005. morao da napusti NASA.
Mislim da će ekonomski aspekt, posebno u svetlu ekonomske krize, biti dominantan u budućoj politici Obame prema svim oblastima, ukljčujući i kosmos, tako da me ne bi iznenadila reforma NASA-e (čiji budzet sada već iznosi 20 milijardi dolara) i cilju njene tranzicije u ekonomski i tehnološki efektivniju instituciju."
Srđan Penjivrag:
"Loša politika Džordža Buša ostavila je traga i u Nasi. Ono što je trebalo da bude jasna vizija sada je magloviti put koji vodi u nemilosrdno trošenje para sa veoma neizvesnim ishodom. Na sreću, promena u Beloj kući došla je u pravom trenutku. Prvi potezi novog predsednika su veoma ohrabrujući. Obama predlaže zabranu svemirskog oružija u nadi da će diplomatskim putem moći da reši mnoge probleme. Preslikano na Nasu ovo može da znači preko potrebnu međunarodnu saradnju u mnogim oblastima, pre svega u povratku čoveka na Mesec.
Ovakav poduhvat će rasteretiti budžet Nase i osloboditi novac za planetarnia istraživanjia, nove teleskope i bolju edukaciju. Novi šef Nase će vrlo brzo morati da ozvaniči saradnju Amerike i Evrope u budućim istraživanjima Marsa, počev od misije rovera 2016. godine, kao i međunarodnu misiju ka Saturnu ili Jupiteru krajem sledeće decenije.
Međutim, moguće je da do krupnih promena u Nasi i ne dođe. Tada bi najvažniji zadatak novog administratora bio da obezbedi sredstva i pravilno ih rasporedi kako bi se što više isplniranih projekata realizovalo. U trenucima oslabljene ekonomije američki Kongres će dobro vagati koliko i kome će dati novac. Novi šef Nase iznova mora ubediti pre svega javnost da uložena sretstva u Nasu nisu izgubljena već se vraćaju mnogostruko."
Tekst preuzet iz najnovijeg broja dvomesečnog časopisa Astronomija.
