Izvor: B92, 26.Mar.2010, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova loza pračoveka " tajna žena X

Naučnici su na putu da dokažu da je u svetu postojala još jedna vrsta pračoveka, dosad nepoznata, te da današnji čovek potiče od još jednog pretka.

Reč je o fantastičnom otkriću, neverovatnom i za naučnike, kako je izjavilo više njih sa uglednih svetskih naučnih ustanova kao što su Institut Maks Plank za antropološku evoluciju u Lajpcigu, Centar za geo-genetiku pri Univerzitetu u Kopenhagenu, Institut za arheologiju i etnologiju u Novosibirsku, Državni univerzitet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kent u Ohaju, muzeji za istoriju prirode u Londonu i u Njujorku.

Kada su ruski naučnici u leto 2008. u jednoj izolovanoj pećini u Sibiru pronašli kost čovečijeg prsta, verovalo se da je reč o fosilnom fragmenu neandertalca, poznatog pretka današnjeg čoveka. Fosilni ostatak je nazvan "Denisova" po pećini gde je pronađen.

Prvobitna analiza DNK materijala pokazala je da se radi o kosti žene i fosil je nazvan "Žena X". Iznenađenje je usledilo posle detaljne analize DNK tog ružičastog delića kosti ženskog prsta.

Prema rezultatima detaljne DNK analize koja je urađena u Institutu Maks Plank u Nemačkoj, a čiji su rezultati upravo objavljeni u časopisu "Priroda" (Nature), ispostavilo se da se radi o vrsti koja jeste u homo-nizu, odnosno da pripada lozi "hominina" (bića sličnih čoveku), ali da nema spojnica sa neandertalcem (Homo neadertalicus), niti Homo sapiensom, već pripada dosad nepoznatoj lozi pračoveka koja je verovatno migrirala iz Afrike u deo Centralne Azije pre oko 30.000 godina.

Neandertalac (Homo neanderthalensis) je izumrla vrsta roda homo, predak savremene ljudske vrste Homo sapiensa koja je nastanjivala većinu evropskog kontinenta i deo jugozapadne Azije od severa Arapskog poluostrva do šire okoline Kaspijskog mora.

Prve karakteristike neandertalske vrste pojavljuju se oko 320.000 godina p. n.e, tipična neandertalska morfologija razvija se do 200.000 godina p.n.e, a poslednji neandertalci živeli su oko 30.000 do 48.000 p.n.e. Vrsta je dobila ime po dolini Neandertal u nemačkoj saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija, u kojoj se nalazi pećina Feldhofer gde su 1856. prvi put pronađeni njeni ostaci.

Ostaci neadertalskog čoveka nađeni su i u Francuskoj, Španiji, na Balkanu, Bliskom istoku, u severnoj Africi. Zanimljivi su nalazi lobanja s područja Uzbekistana, Palestine, Iraka, Kine,Tanzanije.

Naučnici su dugo vremena pretpostavljali da je moderni čovek, čiji je direktni predak homo sapiens, nasledio gene neandertalca, ali su u XIX veku ta istraživanja dovedena u sumnju. Genetska istraživanja fosilnih ostataka pokazala su da između neandertalca i homo sapiensa nije došlo do ukrštavanja, te da je neandertalac izumrla grana čovečanstva.

Takođe se veruje da je homo sapiens potekao od loze homo erektus (erectus) koji je stigao iz Afrike i da su bolesti koje je doneo dovele do izumiranja neandertalca. Sve do kraja XIX veka naučnici su verovali da su samo dve homo loze - neandertalca i sapiensa - postojale u poslednjem periodu ledenog doba, što je poljuljalo otkriće iz 2003. godine.

Naučnici su 2003. u Indoneziji, na ostrvu Flores, pronašli, takođe, ostatke pračoveka nazvanog Homo floresiensis, ili "hobit", ali zasad nema dokaza da se ta loza bilo gde drugde proširila po svetu. Smatra se da su oni stari oko 17.000 do 12.000 godina.

Najnovija analiza ostatka kosti prsta "Žene X", ili "Danisove", potvrđuju da su tri loze pračoveka postojale na istom području i da su preteča modernog čoveka. Analiza DNK je bazirana na specifičnom delu ćelije označenom mtDNK, koji se jedino prenosi ženskom, odnosno majčinskom linijom.

Analizom u Institutu Maks Plank je urađeno 156 kombinacija upoređivanja mtDNK genoma sa mtDNK genomima 54 savremenika, kao i sa ostatacima starim oko 30.000 godina koji su nađeni u Rusiji i od šest kojih su pripadali neandertalcima. Utvrđeno je da je "Žena X" imala posve specifičan genom, odnosno vlastitu mtDNK liniju.

Naučnici su objavili da se genom mtDNK neandertalca i homo sapiensa razlikuju u 202 nukleotidne pozicije, dok je kod "Žene X" utvrđeno 385 takvih pozicija.

To ukazuje, zaključili su naučnici, da fosilni ostaci "Žene X" pripadaju dosad nepoznatoj lozi u homo famiiliji. Naučnici, takođe, veruju da su sve tri vrste "hominina" živele u istom području u Centralnoj Aziji.

U tom delu sveta su nađeni ostaci loze homo erektus (homo erectus) koja je iz Afrike došla u Aziju pre dva miliona godina i ostaci Homo hajdelbergensisa (heidelbergensis) iz vremena pre oko 650.000 godina. Obe loze su u direktnoj vezi sa homo sapiensom. "Žena X" je mlađa i genetski drugačija.

Slični enigmatski fosilni ostaci nađeni su u Aziji: u Narmada (Indija), and Junksijanu, Daliju and Jinijušanu (Kina), ali se za njih veruje da su moguči azijski "derivati" od loze Homo heidelbergensis.

Milanka Mirković

Foto: muenkang, www.sxc.hu

Nastavak na B92...

Glas javnosti: Pronađena još jedna loza pračoveka