Izvor: B92, 09.Okt.2012, 13:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nobel za istraživanje kvantnih čestica

Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Francuzu Seržu Arošu (Serge Haroche) i Amerikancu Dejvidu Vajnlendu (David Wineland) istraživačima-pionirima na polju „kvantne optike” - precizne kontrole fotona, elementarnih čestica svetlosti.

U ponedeljak je nagrada za medicinu dodeljena Džonu Gurdonu iz Britanije i Šinji Jamanaki iz Japana za rad na polju matičnih ćelija.

U sredu (10. 10) će biti objavljeni dobitnici nagrade za hemiju, u četvrtak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (11. 10) za književnost, u petak (12. 10) za mir a u ponedeljak (15. 10) za ekonomiju.

Ove godine svaka nagrada vredi 8 miliona švedskih kruna (1,2 miliona dolara).

Ova dva naučnika su nezavisno jedan od drugog otkrili kako da mere i upravljaju pojedinačnim česticama, a da se očuva njihova kvantno-mehanička priroda, za šta se pre toga mislilo da nije moguće.

Nobelov komitet smatra da "su nagrađeni otvorili nova vrata eksperimentisanja u kvantnoj mehanici pokazujući da je moguće posmatrati pojedinačne čestice bez uticanja na njih".

Za pojedinačne čestice i svetlost prestaju da važe zakoni klasične fizike, ali počinju da važe zakoni kvantne mehanike.

Međutim, veoma je teško u kvcantnom svetu posmatrati pojedinačne čestice, jer svako posmatranje može uticati na kvantne osobine tih čestica.

Zbog toga su mnogi naizgled čudni fenomeni kvantne mehanike, predviđeni teorijom, mogli samo izokola biti analizirani.

Svojim genijalnim inovativnim metodama Aroš i Vajnlend su, zajedno sa svojim istraživačkim timovima, uspeli da izmere i kontrolišu vrlo krhka kvantna stanja za koja se do tada smatralo da je nemoguće posmatrati ih.

Nove metode su im omogućile da istražuju, kontrolišu i prebrajaju čestice.

Oba laureata se bave kvantnom optikom, proučavajući fundamentalne interakcije svetlosti i materije. Njihove nenadmašne ideje su omogućile prve korake u kreiranju novih generacija super računara zasnovanih na kvantnoj fizici.

Nobelova nagrada za fiziku u brojkama

192 laureata su do sada dobila Nobelovu nagradu za fiziku od 1901. do 2011. Samo dve žene su dobitnice ove nagrade, a poslednja je dobijena 1963. Prosečna starost laureata u godini objavljivanja nagrade je 54. Lorenc Brag je bio najmlađi dobitnik ove nagrade, kada je imao 25 godina. Nagradu je dobio zajedno sa svojim ocem 1915. godine.

Nobelov komitet smatra da će upravo ovi kvantni računari promeniti svet u ovom veku, kao što su klasični računari promenili svet u XX veku.

Doprinos njihovih istraživanja je i u tome što su pomogli razvoj super preciznih satova, koji će možda uskoro postati novi standardi za merenje vremena.

Ovi satovi su stotinama puta precizniji od sadašnjeg standarda zasnovanog na cezijumu.

Nastavak na B92...