Izvor: S media, 15.Feb.2010, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu zaposlene, ni plaćene, a posla preko glave
Žene su moćna bića. Mogu one svašta da istrpe i preguraju, priroda im je poklonila mnoge prednosti u percepciji, osećaju i čulima u odnosu na muškarce. Kada se odluče za karijeru, podjednako su uspešne kao i jači pol, u nekim zanimanjima čak i superiornije, tvrde mnogobrojna istraživanja.
Ali, kao domaćice, nepravedno su “optužene” da beže u konformizam i izbegavaju obaveze. Međutim, ta konstatacija potpuno je netačna. Biti domaćica, naime, najstresniji je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << posao na svetu, dokazali su stručnjaci. Zbog čega je to tako?
Stručnjaci tvrde da ženski organizam drugačije reaguje na stres nego muški. A posao domaćice donosi ga u izobilju. Treba održavati kuću, kuvati, spremati, peglati, voditi računa da deca budu čista, nahranjena, da uče, da redovno izvršavaju svoje obaveze.
Majke domaćice često su i psiholozi, tvrde stručnjaci, jer najviše učestvuju u sazrevanju deteta, dele sa njim strahove, misli, želje...
Britanski naučnici tvrde da je nivo hormona stresa kortizola najveći kod domaćica. Ni saobraćajne gužve, ni problemi na poslu, ni mobing, nesigurnost za radno mesto, ne podižu nivo hormona stresa kao jedan običan dan prosečne domaćice. One, tvrde stručnjaci, trpe šest puta veći stres od državničkih funkcionera, brokera, medicinskih sestara, policajaca, vatrogasaca, taksista... čije su profesije dokazano najstresnije. Nauka je rekla svoje, ali se postavlja pitanje šta je to što izaziva toliki stres kod žena koje se bave samo svojom porodicom i domaćinstvom?
Stručnjaci kažu da je glavni problem “gubljenje kontrole nad sopstvenim životom”. Majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo slobodnog vremena, izolovane su od ljudi tokom dana, dok se od njih se očekuje osmeh, briga i red u kući. Nimalo nisu posvećene sebi, ne mogu da se posvete sopstvenim željama i planovima, jer se to ne uklapa u dnevni raspored i zbog toga često “pucaju”, padaju u depresije i anksiozna stanja, imaju glavobolje i zdravstvene probleme. Ne mogu da se posvete nijednom životnom polju - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, društvenom životu. Vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, donose pogrešne odluke i narušavaju zdravlje. Da do ovoga ne bi došlo, stručnjaci “prepisuju” barem sat vremena dnevno koje će odvojiti samo za sebe, kada će raditi ono što vole, bez dece, bez muža, bez obaveza.
U Srbiji postoji veliki broj domaćica i mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema zakon o ravnopravnosti polova. Zbog toga je srpskim domaćicama još teže. Statistike kažu da one ustaju u sedam ujtutru i budne su do jedan sat posle ponoći. Vode decu u školu ili obdanište, svraćaju u prodavnicu, sređuju kuću, peglaju veš, kuvaju ručak, žele da budu dobre majke i supruge, da dobro izgledaju. Ovako manje-više izgleda fotorobot prosečne srpske žene, napravljen na osnovu raznih istraživanja.
Takođe, statistike kažu da su srpske domaćice veoma nezadovoljne svojim seksualnim životom, izgledom i pozicijom u društvu. Često trpe nasilje, ali o tome ćute i za pomoć se javljaju tek kada su im ugrožena deca. Čine 55 % nezaposlenog stanovništva, uglavnom se udaju u tridesetim, manje koriste računar i vidove moderne komunikacije. Prema podacima, srpske domaćice provode pola sata dnevno u pomaganju deci oko domaćih zadataka, sto minuta u druženju i razgovoru sa mališanima, dok za kupanje i presvlačenje troše 67 minuta, a za šetnju naslednika oko 40 minuta dnevno. Na kućne poslove troše pet puta više vremena nego muškarci, pa kada se sve to sabere, one nedeljno imaju duplo više radnih sati od svojih zaspolenih muževa.
Interesantno je da je na pitanje "koji su najvažniji kvaliteti kod žena”, čak 44 % muškaraca odgovorilo da je to briga o domaćinstvu. Kao da je to nešto što se podrazumeva. A nije tako. Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene poseduju manje od jedan odsto svetske imovine, a sve funkcioniše prevenstveno zahvaljujući njima.
DA DOMAĆICE PRIMAJU PLATU...
Jedno istraživanje američkih naučnika došlo je do sledećih rezultata. Kada bi bila plaćena, domaćica bi godišnje zarađivala oko 140.000 dolara, za sve sate koje provodi u kuhinji, sa decom i obavljajući različite obaveze oko domaćinstva i porodice. Ta hipotetička zarada izračunata je na osnovu vrednosti radnog sata u Americi, a naučnici su došli do zaključka da domaćice rade 92 sata nedeljno, od čega čak 52 prekovremena sata, koja se teoretski dodatno plaćaju.
-Žene koje ne rade obavljaju svakoga dana barem deset poslova vezanih za domaćinstvo – kuvaju, peru, sređuju kuću, čuvaju decu, igraju se sa njima, voze ih na treninge i u školu...
Tako, izračunali su da bi domaćica zarađivala više od, na primer, šefa marketinga u nekoj dobrostojećoj firmi.
NA SELU JOŠ TEŽE
-Žene koje na selu imaju status domaćice još su opterećenije nego njihove “koleginice” u gradu. Osim što rade sve kućne poslove kao i gradske domaćice, one u sezoni poljoprivrednih radova svake nedelje imaju još jedan ceo radni dan fizičkog posla.
U Evropi procenat žena koje čine ovu populaciju izuzetno je nizak, ali u Srbiji one čine čak 6,7 % stanovništva. Tek svako deseto seosko domaćinstvo je u vlasništvu žene, a čak 84 % ne poseduje ni zemlju, ni nekretnine ni bilo kakve uslove za samostalan život. Socijalni položaj ovakvih žena izuzetno je težak, mnoge nemaju ni zdravstveno osiguranje, a kako postoji “pravilo” da se udajom odričnu svoje devojačke imovine, dolaze u novu porodicu bez ikakvih prava i sigurnosti.
Izvor: Novosti
