Izvor: B92, 26.Avg.2012, 03:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nil Armstrong: Čovek koji je bio gore!
Te 1969. godine Nil Armstrong je bio prvi čovek koji je dotakao tlo Mesečeve površine i verovatno najpoznatiji čovek u čitavom svemiru.
Kada su ga upitali kako se osećao toga dana, odgovorio je: “Veoma, veoma, malo!”
Nil Armstrong je rođen u američkoj državi Ohajo 5. avgusta 1930. godine. Otac mu je radio državne poslove, i cela porodica se često selila, kako je dobijao nove poslove.
Armstrong je svoj prvi let doživeo sa svojim ocem kada mu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bilo šest godina. Zbog ovoga se zaljubio u aeronautiku, što je ljubav koja će trajati da njegove smrti. Sa 16 godina je već mogao da leti iako nije imao vozačku dozvolu za automobil.
Kao dokazani heroj iz Korejskog rata Nil Armstrong je postao testni pilot za instituciju koja je prethodila NASA.
Mali veliki korak...
Ušao je u grupu najboljih koji su testirali novu tehnologiju protiv ograničenja prirode.
Te 1962. godine američki predsednik Džon Kenedi je obećao da će Amerika imati čoveka na Mesecu do kraja te dekade. A kako su Sovjeti već imali uspešne misije u svemir, i kako su već lansirali čoveka u orbitu, a kako bi ostvarili Kenedijevo obećanje, NASA je imala mnogo novca na raspolaganju.
Tokom jedne od misija u okvoru Gemini 8 programa, Armstrong je uspeo da poivrati kontrolu nad kapsulom i da spase život sebi i svom kolegi. Iako stidljiv, i veoma uzdržan ali sa dokazanim pilotskim sposobnostima, nametnuo se kao logičan komandant misije Apolo 11.
Tokom 1969. godine tim je već bio u stanju da ispuni Kenedijevo obećanje. U svemirskoj letelici, sa komandnim računarom sa kompjuetrskom snagom manjom od hiljaditog dela snage današnjeg prosečnog laptop računara, Nil Armstrong je sa kolegama Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom, uspeo da osvoji Mesec.
Ljudi širom sveta su kupovali svoje prve telkevizijske aparate kako bi bili svedoci ovog istorijskog događaja. Više od 500 miliona je uživo posmatralo svaki sekunda ove misije, tog 20. jula 1969. godine.
Privatnost pre svega
foto: NASA
Posle uspešnog izbegavanja velikih stena, Armstrong je imao još svega 20 sekundi rada motora, kada je uspešno sleeo na tlo Meseca. Tada je iz kapsule, nazad u komandni centar na Zemlji, u Hjuston, javio “Orao slteo!”.
Ubrzo posle toga je izgovorio “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!”.
Uz pomoć Baza Odlrina, ubrzo je, zabo zastavu SAD u tlo u sred Mora Tišina, gde su se spustili.
Po povratku na Zemlju, posada je dobila ogromnu pažnju i sve moguće počasti Širom sveta. Međutim, veoma brzo se Nil Armstrong povukao iz javnosti, ne želeći da naplati svoju slavu.
Iako dobitnik jednog od najvećih SAD priznanja, koje mu je uručio lično predsednik, Medalje slobode, Nil je izbegao svu slavu koju to nosi, i povukao se na svoju farmu u Ohaju. Predavao je inženjerstvo na Univerzitetu u Sinsinatiju, a kasnije je započeo svoj biznis.
Inspiracija
Odbojao je da daje intervjue i da potpisuje autograme, i time je razočaravao svoje fanove. Zahtevao je privatnost, a samo je povremeno držao govore.
Jednom je ovo objasnio izjavom: “Ne želim da budem živi spomenik”. I dok su mnogi drugi astronauti prolazili kroz teške pishološke faze u svojim “post-mesečevim”sindromima (Baz Oldrin je postao alkoholičar), Nil je uživao da živi u tišini i miru.
Ponovo s eu javnosti sa svojom dvojicom kolega, pojavio tek na obeležavanju 30. godina sletanja na Mesec, 1999. godine kada im je dodeljeno još jedno američko priznanje.
Niko više od 1972. godine nije hodao po Mesecu. Za mnoge ljude je prevaziđena ideja o ponovnom sletanju tamo, u korist istraživanja Marsa ili nečeg drugog.
Ipak za milione onih koji su bili prikovani za TV aparate 1969. godine snovi o osvajanju Meseca su postali stvarnost. Za njih je stidljiv čovek iz Ohaja otvorio nove horizonte, i za njega neće biti zaborava, kao ni za njegova dostignuća.
