Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije sve u kešu, ima nešto i u karticama
Rim, decembra - U Italiji niču trgovački centri, u kojima se po sniženim cenama prodaje roba sa potpisima čuvenih modnih kreatora.
Italijani menjaju običaje. Trgovi su nedeljom gotovo pusti. Uobičajena mesta društvenog života: crkve, restorani i stadioni - poluprazni. Tradicionalne nedeljne navike - jutarnja misa, porodični ručak u omiljenoj gostionici, popodnevni odlazak na fudbalsku utakmicu, ili, davno obećanu, posetu prijateljima - nisu u potpunosti izumrle. U Italiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponekad nepredvidivoj u svojoj promenljivosti, rodio se, gotovo neprimetno, novi "nedeljni prioritet" - autletmanija. Naime, mnoge Italijanke i Italijani, umesto uobičajenih nedeljnih izlazaka, opredeljuju se da posete "outlet villages" - nova trgovačka središta, u kojima je moguće kupiti pomodnu garderobu po povoljnim cenama. Ova promena potrošačkog mentaliteta desila se postepeno, i bez potresa. Korak po korak, i masovni fenomen nekontrolisane kupovine i nagomilavanja jeftinih (često nepotrebnih) stvari ustupa mesto novom trendu.
Doskoro, skupocena odeća i ručno izrađene cipele bile su privilegija povlašćenog, dobro stojećeg društvenog sloja i mogle su da se kupe u otmenim buticima u centru grada. Zahvaljujući novoj trgovačkoj filozofiji - bolje je prodati po nižoj ceni nego držati robu u magacinu - obični potrošač je počeo da se približava "visokoj" modi i garderoba polako prestaje da predstavlja statusni simbol - zaštitni znak manjine.
Gradići prodavnice, locirani van naseljenih mesta, niču kao pečurke. Veštačke tvorevine, obično pomešanih stilova - stil Diznilenda i srednjovekovnog gradića, sa trgom, fontanama, palmama i kućicama u kojima niko ne stanuje. U svakoj kućici-prodavnici posetioce očekuju odeća i obuća iz snova. Naravno, tu su i čuvene modne kuće - svuda potpisi slavnih kreatora, a etikete ukazuju da ste na putu da napravite pun pogodak. Skoro sve označavaju specijalnu cenu, koja može biti i upola niža od maloprodajne cene. Nije značajno što izložena roba nije ovogodišnja, već pripada prošlim modnim sezonama. Najvažnije je domoći se potpisane "krpice" po nižoj (što ne znači i niskoj) ceni.
"Outlet villages" se dopadaju italijanskim porodicama. Ogromna parkirališta ispred takvih mesta uvek su puna krajem sedmice. Pored italijanskih, vide se i strane registarske tablice. Na parkiralištima se nađe i poneki autobus. U poslednje vreme i organizovane turističke grupe imaju fakultativnu posetu ovim "idealnim selima". Turisti se sa zadovoljstvom pridružuju Italijanima: Japanci, Kinezi i Rusi rado učestvuju u autletmaniji.
Italijanske porodice i zaljubljeni parovi, elegantno ili neformalno obučeni, šetaju, gledaju izloge, kupuju. Čuju se različita narečja italijanskog jezika. Svi se interesuju za cene. Malo se priča, jer je svuda muzika, obično zaglušujuća, čak i u toaletu. Oni koje ne kupuju, zabavljaju se. Mislilo se i na porodice sa decom i zato je za najmlađe napravljen prostor za igru. Obično su tu i raznorazni kiosci, prodavnice hrane i ekspres restorani. Nakon na brzinu sažvakanog sendviča ili salate, deca mogu da biraju između mnogobrojnih vrsta sladoleda, torti i ostalih slatkiša. Ukoliko vam usfali novac, ne brinite, na raspolaganju vam je bankomat.
Autlet nije grad fantazma. Osmišljen je tako da ga posetilac prepozna kao sopstveni, i da se oseti, ne kao mušterija, već kao stanovnik citadele. Sagrađen je sa ubedljivom scenskom fikcijom, da izgleda kao da u njemu zaista žive ljudi. U gostoprimivom lavirintu svetlo lampiona je prigušeno, šarene zavesice na prozorima "kućica", sve u nežnim tonovima boja (bledoplava, zelelenkasta, ružičasta...), sa balkonima punim cveća. Sve je do najmanjih detalja predviđeno da bi se što uverljivije prenela ideja grada za sebe, odvojenog sveta, u kome se nećete osećati sami.
Prema mišljenju nekih italijanskih analitičara, pojava autleta je znak promene koja se ne odnosi samo na potrošnju i sticanje novih navika. Autlet, sinonim za rasprodaju, likvidaciju, ima i simbolično značenje - gubitak vrednosti. Novi potrošački nemir širi se kao zaraza i prodire u pore društva, koje sve više liči na "jedinstvenu, veliku pijacu" na kojoj nema klasnih razlika: bogati i siromašni dele isti sistem vrednosti, imaju zajednički estetski kodeks, njihovi instinkti i ideali su izjednačeni. Izgleda da se sve pretvara u stvari sa vrednostima i cenama.
Na vašaru taštine klasična antiteza između biti i imati lako se rešava očigledno je da nadjačava to da smo, u stvari, ono što imamo.
[objavljeno: ]
