Izvor: Radio 021, 22.Jul.2015, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neobični" brakovi
Protivnici istospolnih brakova u svoju odbranu tvrde da je tradicionalan brak između muškarca i žene univerzalni standard i jedina prihvatljiva forma otkad je ljudskog roda. Istina je da je to tek delimično tačno...
"Neobični" brakovi sklapali su se oduvek. Saznajte najneobičnije tipove bračnih zajednica u različitim delovima sveta.
1. Braća oženjena istom ženom
Poliandrija je forma u kojoj jedna žena ima više muževa i po pravilu je vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << retka, praktikuje se još samo u "zabitijim" delovima tibetanskih visoravni. Takav brak sklapa se radi očuvanja porodične imovine u regijama s ograničenim količinama obradive zemlje i visokom stopom nataliteta. Najčešće braća ožene istu ženu i svi žive pod istim krovom. Njihova deca najstarijeg supruga zovu ocem, a ostale ujakom.
Kroz istoriju je poliandrija bila češća na područjima Arktika i Amazona, prvenstveno zbog ekoloških uslova i nedostatka plodnih žena. Prednost ove vrste braka je u osećaju sigurnosti koju daje više muškaraca u kući, a studije pokazuju da deca s više očeva imaju veće šanse za opstanak u divljini.
2. Brak "na određeno"
"Dok nas smrt ne rastavi" nema istu težinu u svim kulturama. Nikah mut'ah naziv je za brak koji se ograničava na određeno vremensko razdoblje i bio je popularan u starom islamskom svetu. Brak se gledao kao ugovor između muškarca i žene, koji se unapred dogovaraju koliko će vremena provesti kao supružnici.
Muškarac je smeo privremeno da oženi muslimanku, hrišćanku ili Jevrejku, pod uslovom da je nevina, dok su se muslimanke smele udati samo za muškarca iste vere. Ako je muškarac već bio oženjen, morao je da traži dopuštenje za sklapanje novog "ugovora". Neki spisi otkrivaju da je i prorok Muhamed svojevremeno bio u takvoj vrsti braka. Danas se nikah mut'ah praktikuje samo u Iranu kao paravan za prostituciju.
3. Venčanje nakon smrti
U mnogim delovima sveta dopušteno je venčati se za mrtvog čoveka, pa čak i venčati dvoje umrlih. Iz tog razloga su česte pljačke grobova - neudate žene iskopavaju se iz grobova kako bi ih muškarci naknadno oženili. Razlozi ovakvih brakova su različiti: negde se smatra da se stariji brat mora oženiti pre mlađeg pa ako stariji umre, oženi ga se posmrtno kako njegov duh ne bi proganjao mlađeg.
U Singapuru se češće venčaju mrtvi supružnici prema zahtevima njihovih porodica, a mogući su i razvodi. U nekim slučajevima se unutar iste ceremonije obavljaju i pogreb i venčanje. U južnom Sudanu, ako čovek umre bez naslednika, običaj je da se njegov duh venča s bratovom ženom, čije se prvo dete tada smatra naslednikom preminuloga.
4. Dečje venčanje
U srednjovekovnoj Evropi devojčice su se udavale s 12 godina, što u to vreme nije bilo čudno s obzirom na to da je životni vek bio kraći. Ipak, postojali su ekstremi gde se starosna granica pomerala na svega sedam godina. Pojam detinjstva nije postojao, već su se ljudi smatrali odraslima čim bi prestajali biti fizički zavisni od majke, najčešće između pete i sedme godine.
Iako se ova forma u Evropi više ne praktikuje, u drugim delovima sveta još je aktuelna. Na primer, u južnoj Aziji, zapadnoj i istočnoj Africi kao i delovima islamskog sveta devojčice se prisiljavaju ili prodaju u brakove s mnogo starijim muškarcima kako bi se skinuo finansijski teret s njihovih porodica.
5. Istopolni brak
Iako je ova tema relativno nova i još kontroverzna, brak između pripadnika istog pola postoji od davnina. Car Neron je, kažu spisi, imao raskošno gej venčanje, pesnik Marcijal davno je u pesmama opisao istopolni brak, koji je u to vreme bio strogo zabranjen.
Stare katoličke i pravoslavne crkve praktikovale su tzv. "sklapanje bratstva", u južnoj Kini su se takve ceremonije dopuštale u vreme dinastija Juan i Ming, dok je u Americi ta forma zaživela tek u 19. veku pod nazivom "Bostonski brak". Istorija istopolnih brakova je duga, a o njima se uvek govorilo "u rukavicama", što je kod nas i danas slučaj.
