Izvor: B92, 08.Avg.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobična istorija stidnih dlačica
Neki su ih čupkali, drugi uzgajali, treći su s njima ulepšavali ratničke odore a bilo je i onih koji su ih se panično bojali. Odnos prema stidnim dlačica menjao se kroz vremena i pod uticajem brojnih trendova.
I stidne dlačice se mogu brijati, šišati, plesti, bojiti. Dodavati im se može i pokoja umetna kako bi opšti dojam bio još bolji"
Njima se može izraziti i pogled na svet, mogu se poslati političke poruke, signali ugnjetavanja kao i simboli svih mogućih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrsta sloboda. Njih možemo prikrivati kao i pokazivati – bilo samo odabranima u posebnim trenucima, bilo otvoreno, na plažama i javnim kupalištima.
U Japanu znak ženstvenosti
One, stidne dlačice bile su i ostale izuzetno važan deo našeg telesnog izražaja, a naš odnos prema njima menjao se kroz vekove i različite kulture. Koliko te različitosti i danas postoje pokazuju mnogobrojni primeri.
Dok su recimo stidne dlačice u nekim kulturama Afrike i Okeanije, još i danas simbol plodnosti a u Japanu znak izuzetne ženstvenosti, one su na području (današnje) Evrope i Severne Amerike često znak nebrige oko tela pa čak i nekulture i necivilizovanosti.
Tako, na primer, u gotovo niti jednom pornografskom filmu snimljenom proteklih godina u ovim zemljama, nećete ugledati ni jednu glumicu ili glumca koji na i oko polnih organa nisu u potpunosti obrijani. Međutim, da ova moda i navika stalnog brijanja i depiliranja može imati čak i za „prave" glumce nezgodne posledice, svedoči slučaj Kate Winslett.
Ona je, kako je sama izjavila, tokom snimanja filma „Žena kojoj sam čitao", morala na tzv. intimnom delu tela da nosi – periku. Usled čestog depiliranja, navodno joj stidne dlačice više nisu mogle narasti do željene dužine i gustoće, tipičnu za ženu pedesetih godina prošlog veka koju je morala glumiti.
Nervni slom zbog dlačica
Međutim, perike su se na ovim delovima tela nosile već i ranije. Po prvi put se spominju u nekim istorijskim zapisima iz Engleske, iz ranog 17-tog veka gde su bile vrlo popularne među prostitutkama. Umetnost, slikarstvo (barem ono klasično) ih međutim nikada nije posebno cenilo. To se najbolje vidi na primerima potpuno obrijanih renesansnih Venera i Afrodita.
A to je pak imalo za posledicu da je jedan od najvećih istoričara umetnosti 19. veka, John Ruskin, u svojoj prvoj bračnoj noći navodno doživeo pravi živčani slom kada je pored sebe ugledao ženu koja je, gle čuda i užasa, oko polnog organa imala isto tako dlačice kao i on sam. Susrete s nagim ženskim telom, veliki Ruskin je do tog trenutka imao jedino ispred dela velikih majstora, koji su ga, kao što smo rekli prikazali u „idealiziranom izdanju".
Ovaj ga je prizor navodno toliko uzrujao da je pobjegao glavom bez obzira i bez i najmanje želje za povratkom u bračno gnezdo. Brak je tako nakon nekoliko dana anuliran a Ruskin, traumatizovan ovim iskustvom, više se nikada nije ženio.
Simbol animalnosti i seksualnosti
Međutim, istorija poznaje i sasvim drugačije primere. Tako je veliki pesnik, Lord Byron bio pravi obožavatelj ženske kose ali i stidnih dlačica. U njegovoj ostavštini, masi pisama koje je dobijao od svojih prijateljica i koja se i dan danas čuvaju u arhivima poznatih muzeja, mogu se još uvek naći upravo one – male, kovrdžave dlačice svih boja i nijansi.
Neke kulture, kao ona severnoameričkih indijanaca otišle su po ovom pitanju još mnogo dalje od spomenutog pesnika. Indijanci su doduše držali da je svaka i najmanja dlaka na telu ovde stigla greškom te su ih otklanjali neumorno ih čupkajući golim prstima. One su za njih bile znak animalnosti, nešto čemu je znači mesto na životinjskom a nikako na ljudskom telu.
U tom smislu, smatrajući upravo ženske stidne dlačice simbolom animalnosti i seksualnosti, Indijanci plemena Dakota, su upravo njih koristili u svrhu zastrašivanja neprijatelja i to tako što su svoju (ratničku) odeću ukrašavali dlačicama koje su počupkali svojim suprugama i, navodno, sestrama.
Novi trend u dugoj istoriji
Danas ovakvih običaja više nema a dlakavost je omraženija više nego ikada – čak i na telima muškaraca.
Trend koji je krenuo iz SAD-a, podržan čitavom industrijom raznih aparata za brijanje, lasera za trajno uklanjanje dlaka svih vrsta, aparata za depilacije, kreme, voskove, zahvatio je kako se čini i Europu. Dlakave noge, ruke, područje ispod pazuha, a tako i dlakavost na intimnijem delu tela u međuvremenu je na jednako dobrom glasu kao i loš zadah iz usta ili miris znoja.
A oni ili one – pre svega pripadnici mlađe generacije ukoliko se ipak ne odluče za varijantu „sve ili ništa", mogu se odlučiti i za posetu jednom od za to specijaliziranih kozmetičara. Oni vam tako na intimnom delu tela mogu napraviti neku od trenutno vrlo modernih „frizura" tipa Bermuda, Hollywood ili pak Grand Canyon"
Prema mišljenju mnogih je ovaj trend povratak u vreme pre feminističkog pokreta, kada je svaka intervencija na ženskom telu bila ravna smrtnom grehu.
Međutim, s druge strane, sama činjenica da se trenutno u Nemačkoj čak sedam naučnih projekata bavi upravo ovom temom, govori da je očigledno reč ne samo o nekom površnom, estetskom trendu, već o novom razdoblju u dugačkoj istoriji ulepšavanja područja oko polnih organa uopće.
Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net
