Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemojte pristajati na "ne"
Uspešni ljudi moraju da imaju nekog iza sebe. To ne mora biti muž, već majka, otac, brat, prijatelj, neko ko će im uvek sve iskreno reći, ističe ona
INTERVJU
Supruga američkog diplomate Vilijema Montgomerija, majka troje dece, predavač na BK Univerzitetu, a odskora i dekan Akademije za diplomatiju i bezbednost, Lin Montgomeri ističe da su joj saveti i podrška muža mnogo pomogli u karijeri iako je sama morala da se izbori za svoje mesto pod suncem. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Naglašava da mlade žene ne treba da se stide svoje ambicioznosti već da se, po uzoru na muškarce, međusobno podržavaju.
• Nije li malo neobično da se jedna žena nađe na čelu ustanove čiji naziv zvuči prilično muški kao što je Akademija za diplomatiju i bezbednost?
– U tom kontekstu se ne osećam kao žena, već kao ljudsko biće. Reagujem, verovatno, kao i svako drugi: uzbuđeno, nervozno, pomalo pod stresom. Ponekad mi se učini da nema dovoljno sati za ono što bi trebalo da uradim. Imam veoma visoke lične kriterijume i očekivanja. Hoću da studenti i njihovi roditelji budu zadovoljni. Važno mi je i da profesori Akademiju dožive kao dobro mesto za rad. A, to što sam žena čini se da je dodatni pritisak. Poznato je da veliki broj žena na menadžerskim pozicijama oseća da mora da se pokaže u što boljem svetlu.
• Šta od Vas mogu da očekuju polaznici škole?
– Mogu da očekuju da ću dati sto posto sebe, ali i da ću to isto očekivati od njih. Moraće da nauče ne samo studentska prava, već i odgovornost. Ipak, ne mogu tražiti od njih više nego što sam sama u stanju da dam. Zato ću se truditi da budem dobar uzor. Biće im obezbeđeni najbolji uslovi za studiranje, nastojaćemo da se stvori akademska atmosfera, da bude otvorena komunikacija i da se stvori potpuna posvećenost. Od tih mladih ljudi očekujem da postanu elita. To je pitanje obrazovanja i ja hoću da se oni u tom pogledu osećaju superiorno.
• Koji Vam je životni moto?
– Ako to kažem u jednoj rečenici zvučaće arogantno, a to ne želim. Mislim da žene, generalno gledano, mnogo vremena potroše na izvinjavanja i opravdavanja. Muškarci to ne rade. Postoje situacije kada je važno i kada se treba izviniti. Ali mi to često radimo i kad treba i kad je suvišno. Recimo, u slučajevima kada nismo krivi i kada je sve bilo van naše kontrole. Za šta da se izvinimo? Treba nastaviti dalje, jer, ti si oni što radiš, a ne ono što pričaš. Dakle, manje izvinjavanja i opravdavanja a više rada.
• Šta kažete onima koji tvrde da iza svake uspešne žene obavezno stoji uspešan muškarac?
– Mislim da uspešni ljudi često imaju uspešne partnere, jer imaju sličan način mišljenja. Generalno, ljudska bića traže podršku partnera. Ja nisam mogla da stvorim svoju profesionalnu karijeru bez saveta i podrške muža. Iako ponekad ne prihvatim ono što mi kaže, u njemu uvek mogu da imam oslonac i da čujem iskren i dobronameran stav, da mi ukaže kada sam dobro uradila a kada pogrešila. Zato ga veoma poštujem. Uspešni ljudi moraju da imaju nekog iza sebe. To ne mora biti muž, već majka, otac, brat, prijatelj, neko ko će im uvek sve iskreno reći.
• Kako komentarišete zlonamerne opaske da lepe žene nisu baš mnogo pametne?
– Obična glupost! Naravno da postoji mnogo lepih i pametnih žena i muškaraca. To nema nikakve veze sa polom, iako se češće vezuje za žene. Možda su za to delimično krive i same žene, jer se međusobno tako oslovljavaju. One rade važne i ozbiljne poslove u društvu i muškarci imaju obavezu da ih poštuju.
• Koliko Vam je pomoglo a koliko odmoglo u karijeri to što Vam je suprug bio diplomata?
– Negde mi je pomoglo, a negde odmoglo. Ne žalim se, naravno! Zahvaljujući njemu, bila su mi otvorena mnoga vrata, ali sam ipak sama kroz njih morala da prođem. Vredno sam radila da stvorim pozitivan imidž SAD i ambasade u Srbiji. Ostvarila sam mnogo svojih ličnih kontakata, ali sigurno da danas ne bih bila to što jesam da nije bilo njega.
• Koja je formula Vašeg uspeha i šta biste savetovali mladim i ambicioznim ženama kako da ostvare svoje ciljeve?
– Ne smeju nikako da se stide toga što su ambiciozne. Hoćete da osvojite vrh? Šta je loše u tome? Važno je da shvate da kada im drugi kažu da ne mogu da idu dalje, da same sebi kažu da mogu! Trudim se da pomognem mladim ženama i da stvorim svojevrsnu žensku mrežu, koja će im pružati podršku. Žene treba da se pomažu međusobno. Treba samo da se ugledamo na muškarce, koji su zahvaljujući tome što su delili moć među sobom uspeli da drže pod kontrolom sve najvažnije društvene institucije, počev od religije, univerziteta, bankarstva do braka. I žene to isto treba da rade. Nema tu otkrivanja tople vode. Naravno, ne treba davati ženi prednost u odnosu na muškarca samo zato što je žena, ako nije dobra za posao kojim želi da se bavi, ali je ne treba ni potcenjivati. Mislim da ambiciozna žena nikad ne sme da odustane od cilja. Ne sme da razmišlja usko. Kada se suoči sa problemom, mora da pronalazi uvek drugi pravac, a ne da neprestano tuče glavom o zid. Izlaz uvek postoji i nikad ne sme da prihvati "ne" kao odgovor!
• Šta smatrate najvećim životnim i profesionalnim uspehom?
– Moj najveći lični uspeh su moje troje dece. Oni su pristojni, etični mladi ljudi i ponosna sam na njih. A, što se tiče mog najvećeg profesionalnog uspeha, mislim da ga još nisam ostvarila. Život je neočekivano putovanje i nikad se ne zna kuda će vas odvesti. Važno je da budemo fleksibilni i da se ne blokiramo ako želimo jedno a život nas povede drugim putem. Ne treba se plašiti promena. Strah i ljubomora su dva najveća ženska neprijatelja. Oni su izvor negativne energije koja blokira. Kada se toga oslobodimo, sve postaje moguće!
Zorica Karanović
[objavljeno: 29.09.2006.]
