Izvor: B92, Tanjug, 19.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci uče da vole sebe
Posle šest decenija okajavanja grehova koje su počinili nacisti, Nemci ponovo otkrivaju patriotizam i ne stide se da razviju svoju zastavu i zapevaju svoju himnu.
Nemci se čak "usuđuju" da razgovaraju o ponovnom uspostavljanju dodele medalje za hrabrost, što je bilo nezamislivo pre samo 10 godina u zemlji, koja se potpuno odrekla militarizma zarad pacifizma.
To neagresivno samopouzdanje, koje se potvrđuje i kroz nemačku spoljnu politiku, manifestuje se u trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada Nemačka slavi 60 godina demokratije i 20 godina od pada Berlinskog zida.
"Nemački duh diskreditovan u vreme nacizma, u velikoj meri je 2izlečen". Svedoci smo normalizacije", kaže za Rojters profesor sociologije Eugen Bus sa Univerziteta Hokenhajm, koji je radio kao konsutant na studiji o nemačkom identitetu, koju je izradila Fondacija za identitet iz Dizeldorfa.
Prema rezultatima te studije, dvostruko više Nemaca, u odnosu na pre osam godina, je izjavilo da je veoma ponosno što pripada tom narodu, dok 73 procenata smatra da treba izražavati veću samouverenost zbog svoje pripadnosti namačkom narodu.
"Iskustvo u vođenju uspešne demokratije i ekonomije uticalo je i na zapadne i na istočne Nemce da smatraju da mogu da gaje i druga osećanja, osim sramote zbog prošlosti", ističe Bus.
Nemačka nacija je uzdrhtala tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine održanog upravo u Nemačkoj, kada su milioni ljudi oslikavali nemačku zastavu na licu, nosili garderobu u bojama nacionalne zastave i pevali nacionalnu himnu.
Mlađi naročito ne osećaju breme prošlosti, pa tako 14-godišnja učenica Nina Kraus kaže da se ne stidi što je Nemica jer za razliku od njenih roditelja i bake i deke, ona ne oseća taj pritisak nacističkog perioda.
"Za mene to što sam Nemica znači da živim dobro i da imam šansu da imam dobru budućnost", kaže Krausova.
Nemački istorijski muzej u Berlinu, koga godišnje poseti oko 50.000 ljudi postavio je tek pre tri godine stalnu izožbu o nemačkoj istoriji koja pokriva period od 9. veka nove ere do danas.
Najveću pažnju privlače maska iz 9. veka korišćhene u bici u kojoj su nemačka plamena porazila Rimljane, zatim globus iz Hitlerove kancelarije sa rupom od metka koji je verovatno ispalio neki sovjetski vojnik i delovi Berlinskog zida.
Najpopularnija izložba je velika mapa Evrope, na kojoj je prikazano kako su se menjale granice tokom proteklih 2.000 godina, kaže direktor muzeja Hans Otomejer.
Posle poraza u Drugom svetskom ratu i činjenice da su milioni Nemaca počinili zločine ili bili svesni onoga što su nacisti činili, kod Nemaca je preovladao osećaj stida.
Bivši predsednik Zapadne Nemačke Gustav Hejneman 1969. godine je rekao: "Ja ne volim svoju državu, ja volim svoju suprugu"!
Međutim, kako ističu istoričari, ovih dana, Nemci zauzimaju sve zreliji stav prema svojoj istoriji, a u tome im pomaže i posvećenost Evropskoj uniji.
"To ne znači da nacistička era nestaje. Mladi ljudi su fascinirani nacističkom erom jer ona nameće pitanja o egzistenciji zla", ističe Otomejer.
Istraživanje Fondacije za identitet je pokazalo da Nemci sebe vide kao naciju pesnika i filizofa jer posebno ističu Getea i Šilera, ljude koji vole pravila i "ordnung" i imaju jak osećaj za demokratiju.
Nacionalni identitet ima snažne korene u regionalnim običajima, pa su tako Bavarci ponosni na Oktoberfest i kratke kožne pantalone (lederhosen), Švabija, istorijska i lingvistička pokrajina u Nemačkoj u državi Baden-Virtembergvole ističe svoj karakterističan dijalekt i štedljivost, dok Nemci oko Rajne žive za godišnji karneval i slatko vino.
"Ali svi oni se osećaju Nemcima" ističe Bus.
Za razliku od drugih nacija, tek 14 odsto Nemaca je izjavilo da je spremno da umre za svoju zemlju, što je podatak koji ukazuje da oni i dalje strahuju da pokažu svoje vojne "mišiće".
I. Rupić, Tanjug.
.jpg)
