Izvor: B92, 15.Mar.2009, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nebo gubi svoju prozirnost

Nebo iznad naše planete postalo je mračnije poslednjih decenija, osim iznad Evrope, gde se prozirnost vazduha poboljšala od osamdesetih godina prošlog veka.

Ovo su glavni zaključi studije objavljene u američkom naučnom časopisu "Science", koja uspostavlja bilans bistrine zemljine atmosfere od 1973. godine do naših dana.

Istraživanje, koju su vodili naučnici sa univerziteta u Merilendu i Teksasu, bazira se na merenjima vidljivosti obavljenim u 3.250 meteoroloških >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanica širom sveta.

Zaključci ovog istraživanja oprečni su prethodnim istraživanjima, prema kojima je od devedesetih godina prošlog veka došlo do porasta količine sunčeve svetlosti na nivou tla.

Činilo se da je "planetarna pomračenost" fenomen koji se meri od pedesetih godina, a nastao kao posledica raznih vrsta atmosferskog zagađenja, ustuknula pred "razbistravanjem" neba naše planete.

Studija naučnika sa univerziteta u Merilendu i Teksasu, pokazala je da to nije slučaj. Koncentracija prašine i raznih čestica u vazduhu je, naprotiv, porasla u proseku, ističu autori studije.

Taj razvoj događaja nije, međutim, homogen u raznim delovima sveta. Pomračenost je od 1979. godine porasla u Australiji i južnom delu Azije i Kine, od 1979. do 1985. opala je u Južnoj Americi i Africi da bi ponovo porasla, dok je u severnom delu Azije (Sibir) ostala relativno nepromenjena.

Pomračenost u zemljama sa ekonomijama u usponu naučnici pripisuju povećanoj upotrebi goriva fosilnog porekla u industriji, upotrebi drva i balege kao sredstava za loženje u domaćinstvima i požarima kojima se pribegava radi krčenja tropskih šuma.

Suprotno tome, nebo iznad Evrope nije izgubilo svoju prozirnost. Privredni pad u istočnoevropskim zemljama doveo je do smanjene upotrebe uglja, a propisi o smanjenju emisije sumpordioksida u zapadnoevropskim zemljama dali su rezultate.

To je dobra vest sa ekološke i sanitarne tačke gledišta, ali posledice po klimu mogu biti negativne. Povećana inducirana osunčanost, naime, može uzrokovati brže klimatsko zagrevanje, istakli su naučnici dvaju američkih univerziteta u svojoj studiji.

Nastavak na B92...