Izvor: Blic, 08.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vredi gubiti živote za Kosovo
Ne vredi gubiti živote za Kosovo
Velika neverica u dalji opstanak Srba, posebno onih mlađih, zavladala je Gračanicom posle monstruoznog ubistva u centru ovog sela učenika trećeg razreda Srednje medicinske škole Dimitrija Popovića. Zanemeli su svi, posebno njegovi roditelji, braća i vršnjaci.
- Ceo svet nas optužuje da smo zločinci, da smo narod koji zna samo da ubija. Albanci su stradali samo zbog jednog čoveka i od njega, od Slobodana Miloševića, a mi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbi po Kosmetu, danas stradamo od celog jednog naroda. Ubili su mi brata. Sve vreme razmišljam i ne mogu da nađem odgovor šta da radim - priča najstariji od trojice braće Srđan Popović.
- Jednostavno ne mogu da shvatim šta se desilo. Bio je pripadnik jedne odlučnije generacije. Stalno je govorio da nikada neće otići odavde. I eto, ostao je, a ja šta da radim. Ne mogu da odem a njega ovde da ostavim. Ali bilo ko od nas ko je ovde, sutra, prekosutra, za neki dan ili mesec ponovo će biti meta Albanaca. Ne razmišljam o osveti, jer je mojoj porodici i mom narodu dosta krvi, ali neka nam bar jednom ovi iz Beograda kažu: 'Ostanite, garantujemo vam', ili neka nam prosto kažu: 'Ne možemo vam pomoći, idite sa Kosova i Metohije' - veli Srđan sa pola snage i vidno revoltiran nastavlja: - Oni za vreme Miloševića bili su hrabri, ali su imali malo pameti, ovi danas imaju pamet, ali se vidi da nemaju nimalo hrabrosti.
- Ko će im braniti Kosovo sutra ako na njemu svakodnevno ubijaju one kojima stalno truju mozak porukama 'mi smo uz vas' - kaže slomljen od bola Dimitrijev otac Dragan.
- Danas sam ja kao dete, sutra ti. Ubacujemo ih jednog po jednog u grob. Ko će nam ostati? - pita se on i upozorava: - Znaju li oni šta znači dati dete crnoj zemlji? Šta je očinska ili materinska ljubav? Zbog čega ubijaju bilo čije dete?
- Ne želim da vidim bilo kog. U crno sam zavijena. Ko više ima snage da kaže: 'Ostavite svoju decu ovde na Kosovu i Metohiji'? Ubili su ga u centru Gračanice, u osvetljenoj ulici, iako je jedna strane ulice bila patrola Kfora, a s druge strane policija. Može li nečiji um to da shvati, da razume, ne samo moje stradanje - uspeva da kaže savladavajući suze majka Jorgovanka dok privija na grudi sliku njenog mezimca Mite.
Dimitrijeva braća i vršnjaci, Marko i Aleksandar Popović, koji su, kako kažu, te nesrećne noći bili uz brata, kažu:
- Idemo sa Kosova, ali vratićemo se. Ovde je Mita. Ovde je naše detinjstvo i slika lokve krvi u kojoj on leži. Ne vredi gubiti živote za Kosovo. Dosta nam je osuda. Zar ne vide da će Albanci ponovo da se smire, a onda da ubiju nekog od nas? - zaključuje Aleksandar. N. Zejak
