Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne tražim jagode u januaru
INTERVJU
Zašto je danas toliko veliki problem udati se?
- Problem nije udati se, problem je naći pravog čoveka sa kim treba podeliti život. Te strahove imaju i žene i muškarci, jer je 21. vek doneo toliku brzinu življenja, probleme u komunikaciji, mnoštvo predrasuda, strahova od vezivanja i previše pasivnosti što se tiče zbližavanja da je i pronalazak srodne duše postao mnogo teži. Isto tako, moramo da priznamo da je i mnogo lakše udati se sa 18 ili 20 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego sa 30 ili 35. Kriterijumi su takvi da nekad ni žene ni muškarci ne znaju šta žele. Mi nismo više kao naše bake. Mi ne živimo u takvom vremenu. Nekad je jedini ženski zadatak bila udaja. Sada je tu i obrazovanje, profesija, usavršavanje u svakom pogledu, a sve to moraju da urade pazeći da ne izgube sebe, svoje prijatelje, da sačuvaju dobre porodične odnose i da dobro izgledaju. I onda kad sve to završe da nađu "njega". Težak zadatak, zar ne? Muškarci to ne cene. Čini se da oni samo sede i čekaju. A čekajući napune 40, 50 godina. Onda stigne kriza srednjih godina i dok se okrenu - nema više žena, devojaka, nema prijatelja jer su se oženili, nema porodice jer su digli ruke od njih... Ostaju sami u svom jadnom samačkom životu. Muškarci, trgnite se već jednom!
Već ste mama jednog dečaka, sad ste ponovo trudni. Kako podnosite trudnoću?
- Odlično! Uvek govorim svojim drugaricama da im svima želim trudnoće kao što su bile moje. Ja uvek radim do poslednjeg dana, trudim se da ne budem trudnica koja se samo izležava i spava, iako mi je sad to dosta teško. Nikad nisam imala neke nenormalne želje za kiselim krastavcima ili jagodama usred zime. Mislim da je to čisto prenemaganje i da žene koje traže nemoguće stvari u svojoj trudnoći u stvari pokušavaju da iskamče malo pažnje od svog muškarca bar tada kad su trudne. Jedino što mi smeta jeste to što ne mogu da se obučem onako kako hoću i što kad otvorim svoj ormar samo gledam u divne stvari koje ne mogu da nosim. I što kad prođem gradom više ne smem da pogledam u izloge, jer nema ničega za moj stomak!
Da li Vaša nova knjiga "Devojke iz kraja" razmatra tematiku muško-ženskih odnosa?
- I ovo je priča o Beogradu i Beograđankama, kao i u prvom romanu. Ipak, sada više to nisu devedesete, već današnje vreme i neke sasvim obične devojke iz kraja. Ili se bar tako čini... Ono što je važno reći za ovu knjigu jeste da govori o devojkama kao što smo sve mi. Možda obične i nezanimljive na prvi pogled imaju više da ispričaju od zvezda. U svakoj devojci ovog grada krije se neka tajna. I svaka je posebna, a da možda to ni ne zna. A i neki likovi iz prve knjige se provlače i kroz ovu drugu... To je odgovor za sve one koji su me stalno pitali da li ću napisati nastavak "Sponzoruša".
[objavljeno: ]
