Izvor: B92, 06.Feb.2014, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka : religija - 1:0
Nagrađivani popularizator nauke, TV voditelj, pisac i direktor Planetarnog društva Bil Naj odneo je ubedljivu pobedu u javnoj raspravi s kreacionističkim apologetom, spisateljem Kenom Hamom, predstavnikom američkih radikalnih protestanata, koji veruju u koncept takozvane Mlade Zemlje, odnosno da je Bog stvorio svet pre 6.000 godina za samo šest dana
U debati koja je održana i snimana u Kreacionističkom muzeju u Pitersburgu u SAD, Naj je predstavio naučne argumente koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrlo očigledno pokazali koliko je apsurdno verovanje da je Zemlja stvorena pre nekoliko hiljada godina.
Ham, koji je po profesiji trgovac alternativnim lekovima, insistirao je da naučnici nemaju direktan uvid u istorijski razvoj naše planete, odnosno da nisu bili svedoci njenog stvaranja, da su zato njihovi zaključci tek interpretacije onoga što danas vide, podložne greškama i da je jedini izvor pouzdanog znanja Biblija, i to shvaćena doslovno.
Neki naučnici su već prilikom najave susreta izrazili određene rezerve prema debati, pre svega zato što je poznato da kreacionisti ne prihvataju nikakve argumente jer ne veruju u nauku, nego isključivo u ono što piše u Bibliji i zato što se takvim raspravama daje neprimerena akademska težina „kreacionističkim besmislicama“. Osim toga, evolucija je jedna od najbolje dokazanih naučnih činjenica, tako da neki naučnici ističu da je o njoj besmisleno raspravljati kao da je „samo“ hipoteza, kako to ističu njezini protivnici. Međutim, uprkos zamerkama, rasprava je, ako ništa drugo, još jednom potvrdila proverenu činjenicu da su jedini argumenti kojima kreacionisti raspolažu biblijski citati.
Ham je čak sam priznao da ga nikakva količina naučnih dokaza ne može uveriti u nešto različito od onoga što piše u Bibliji.
Izdvojeno je samo nekoliko argumenata i teza sukobljenih; a celu debatu možete pogledati na priloženom snimku.
Ham: I nauka se zasniva na verovanju
Ham je u svom uvodnom izlaganju utvrdio da se Darvinova teorija i evolucijsko stablo zasnivaju na verovanju, jer danas ne možemo videti da se bilo koja vrsta stvorenja menja u drugu. To je, naravno, pogrešno jer smo i danas svedoci promena određenih organizama čak i u kratkim vremenskim periodima od nekoliko decenija dok se evolucija odvijala milijardama godina.
Jedan od najboljih primera evolucije na delu je hrvatska gušterica koju su naučnici 1971. s ostrva Pod Kopište u Lastovskom arhipelagu naselili na ostrvo Pod Mrčaru gde ranije nije živela. Godine 2008, stručnjaci su utvrdili da je populacija gušterice u novom staništu razvila bitno drugačije osobine - od izbora ishrane, preko boje do oblika glave. Nažalost, Naj nije predstavio ovaj primer iako ga je ugledni biolog Ričard Dokins uvrstio u svoju knjigu o evoluciji „Najveća predstava na Zemlji“.
Ham je takođe rekao da nije moguće utvrditi starost Zemlje i da se naučne ideje zasnivaju na verovanju baš kao i njegove. Navodeći Bibliju i Isusa, odnosno Boga kao jedine istinske autoritete, izjavio je da su naučnici uzurpirali pravo na termin „nauka“ mada postoje istorijska nauka i sekularna koju je nazvao „posmatračkom“.
Prema njegovom mišljenju, stvari su jednostavne i jasne: ako se saberu godine koje su doživeli naši preci od Adama, preko Avrama do Hrista, Zemlja je stara 6.000 godina, smrt je rezultat greha, a reč Božja jedini nepogrešivi instrument za merenje starosti sveta (kao i svega ostalog – morala, zakona itd. op. a.).
Dokazi otkrivaju koliko je kreacionizam besmislen
Naj mu je odgovorio da danas imamo vrlo pouzdane metode datiranja, od brojanja godova drveća i slojeva leda do merenja radioaktivnog poluraspada različitih elemenata. Istakao je da naslage leda i tla kao i obilje fosila nepogrešivo poređanih u slojeve od starijih ka mlađim nedvosmisleno potvrđuju evoluciju i pokazuju da je život stariji od 4.000 godina koliko je prošlo od biblijskog potopa.
Kako su nastala neka stabla koja su i danas živa, a stara su gotovo 10.000 godina ako je potop sve uništio, pitao je Naj.
Takođe je postavio pitanje kako to da na putu od mesta na Bliskom istoku na kojem se navodno nasukala Nojeva arka sve do Australije nigde nema ni traga kengurima, baš kao što uopšte nema nikakvih dokaza o bilo kakvom raseljavanju različitih vrsta koje žive na različitim kontinentima i ostrvima.
Pitao je i kako to da danas na svetu postoji 16 miliona vrsta stvorenja, a u Bibliji se navodi da ih je Nojeva porodica na svoju barku smestila samo 7.000.
Kada bi to bilo istina, istakao je, u proteklih 4.000 godina bi svaki dan trebalo da se stvara četrdesetak novih vrsta kako bi se nadomestila razlika. Konačno, rekao je Naj, moguće je naučno dokazati da bi se Nojeva drvena arka pod teretom svih tih silnih životinja, biljaka i hrane potrebne za njihovo preživljavanje, jednostavno raspala u moru.
Nekadašnji voditelj američke naučne emisije za decu rekao je da se od nauke takođe očekuje da daje pouzdana predviđanja na osnovu zakona prirode. Kao primer istakao je tiktalika, stvorenje koje predstavlja prelaz iz vodozemca u gmizavca iz doba Devona čije su otkriće naučnici mnogo godina najavljivali.
Naj je pitao Hama i odakle u svemiru milijarde zvezda koje su očigledno stare milijardama godina (neke su toliko daleko da svetlosti treba milijarde godina da stigne do nas op. a.). Naglasio je da bi on, za razliku od Hama, bio spreman promeniti svoja uverenja da je evolucija dokazana činjenica kada bi bilo ko uspeo da pronađe barem jedan fosil koji bi pokazao suprotno, na primer da su ljudi postojali pre ili istovremeno s nekim drevnim životinjama.
Za kraj, Naj je podsetio na to da američki Ustav nalaže da treba promovisati nauku bez koje nema napretka civilizacije i pozvao zakonodavce savezne države Kentaki da ne dozvole da se u škole uvede učenje kreacionizma, kako to neki traže u ime verskih prava, jer bi to uzrokovalo zaostajanje učenika u naučnom obrazovanju. Publika ga je pozdravila snažnim aplauzom.
