Izvor: B92, 13.Jul.2023, 08:15
Naučnici pronašli lokaciju koja označava novo poglavlje u istoriji Zemlje
Kao stranice časopisa koje smo pisali kao tinejdžeri, dno jezera Kroford u Ontariju, Kanada, čuva sećanja Zemlje u jasnom, hronološkom redu.
Glavni akteri njegovih sedimentnih zapisa su ljudi, a stranice njegovog blata čuvaju "otiske" zajednica Irokeza s kraja 13. do 15. veka, dolaska evropskih kolonista i ljudskih uticaja iz modernog doba.
Iz tog razloga, tim stručnjaka nominovao je UNESCO rezervat biosfere kao mesto koje bi trebalo da predstavlja početak nove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ere - antropocena. Antropocen je naziv koji neki koriste za trenutnu geološku epohu, označavajući trenutak u istoriji kada je ljudska aktivnost počela da ima značajan uticaj na Zemljinu geologiju i ekosisteme.
Sve brži rast emisije ugljen-dioksida, podizanje nivoa mora, globalno masovno izumiranje, uništavanje staništa i urbanizacija karakteristični su za poslednjih 70 godina. Ove promene su rezultat ljudskog uticaja i nepovratno su promenile našu planetu. Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da se nalazimo usred nove geološke epohe – antropocena.
Ljudska aktivnost i radioaktivni element
Naime, dugo nakon što naše zgrade budu svedene na ruševine i naše puteve preplave divljina, geološke karakteristike, radioaktivni izotopi, hemijski potpisi i dramatične promene koje ukazuju na prisustvo ljudi ostaće u fosilnom zapisu. Naučna zajednica još uvek raspravlja da li je to dovoljno da označi početak nove epohe.
I ako jeste, koji od ovih faktora najviše doprinosi karakteristikama nove ere? Iako su ljudi hiljadama godina oblikovali svoju okolinu kroz lov i sakupljanje plodova (slično je nastanku poljoprivrede), po uticaju na životnu sredinu izdvaja se jedna pojava iz modernijeg perioda – tanak sloj radioaktivnog materijala koji se pojavio sredinom 20. veka, piše "Science Alert".
"Prisustvo plutonijuma snažno sugeriše trenutak kada je čovečanstvo postalo tako dominantna sila da je ostavilo jedinstven globalni 'otisak prsta' na svojoj planeti“, rekao je geolog Endru Kandi sa Univerziteta Sautempton i član Radne grupe za antropocen (AGV).
"U prirodi je plutonijum prisutan samo u tragovima. Ali početkom 1950-ih, sa prvim testovima hidrogenskih bombi, vidimo neviđeno povećanje ovog elementa. A onda, od sredine 1960-ih, kada je Ugovor o zabrani Nuklearni testovi stupaju na snagu, beležimo pad“, objasnio je on.
Zašto jezero Kroford?
Dogovaranje o jasnoj i jednostavnoj meri koja definiše granicu između poglavlja u istoriji Zemlje je samo prvi korak. Da bi se obezbedio sklad naučne zajednice, ova mera se mora značajno manifestovati na određenom mestu. AGV je u protekle tri godine procenjivao kvalitet desetak potencijalnih "zlatnih šiljaka" za antropocen, a sada se njegova radna grupa odlučila za jezero Kroford.
Druge potencijalne lokacije uključuju tresetište u Sudetima u Poljskoj, jezero Sirsvil u Kaliforniji, deo morskog dna u Baltičkom moru, zaliv u Japanu, vulkanski krater ispunjen vodom u Kini, jezgro leda sa Antarktičkog poluostrva i dva koralni grebeni, jedan u Australiji, a drugi u Meksičkom zalivu, navodi CNN.
Zašto su izabrali Kroforda? Naime, pošto je reč o malom i dubokom jezeru, njegove se vode ne mešaju tako lako. Kalcijum i karbonat iz obližnjih stena se rastvaraju u jezeru formirajući kristale koji se talože na dnu i određuju svako doba.
Oblik jezera ograničava mešanje vode tako da se donji delovi ne mešaju sa površinskim vodama. Dno jezera je potpuno izolovano od ostatka – do njega stiže samo ono što polako tone na dno.
"Ranije ove godine analizirani su uzorci blata iz jezera kako bi se tačno utvrdilo gde se radioaktivni element pojavljuje u slojevima blata. Otprilike od 1945. viđamo plutonijum u sedimentima i drugim materijalima, što je povezano sa programom testiranja atomskog oružja“, rekla je Kandi za BBC.
AVG će predstaviti svoje preporuke o uspostavljanju nove epohe široj geološkoj zajednici kasnije ove godine. Konačna odluka ostaje na Međunarodnoj komisiji za stratigrafiju, a trebalo bi da bude objavljena na 37. Međunarodnom geološkom kongresu u Južnoj Koreji u avgustu 2024. godine.
Velika rasprava o antropocenu
Kao što smo ranije pomenuli, ne slažu se svi stručnjaci da antropocen ima kvalifikacije da bude uključen u epohu. Sten Fini, generalni sekretar Međunarodne unije geoloških nauka, smatra da je stratigrafski zapis antropocena, ako se prihvati da počinje 1950-ih, relativno minimalan, odnosno trajanje jednog ljudskog života.
Početak antropocena mogao bi se definisati na mnogo načina — uključujući industrijsku revoluciju — što je rezultiralo mnogo dužim intervalom od trenutno predloženog, primetio je on.
"Nema sumnje da su ljudi dramatično uticali na Zemlju. I danas se nosimo sa neverovatnim posledicama. Ali to je bio dugoročan fenomen", rekao jE.
Fini takođe veruje da iza zvaničnog priznanja antropocena može da stoji politička motivacija i da bi se snažan uticaj čovečanstva na Zemlju mogao opisati više kao tekući geološki događaj, a ne kao formalna epoha sa preciznim datumom početka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
