Izvor: B92, 23.Maj.2014, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici prave kosmičku "Nojevu barku"
Za sve one koji strahuju kako će život na Zemlji opstati u slučaju neke katastrofe, evo dobrih vesti.
Arhitekte, dizajneri i naučnici udružili su snage kako bi istražili tehnologije potrebne za izgradnju svemirske letelice koja bi trebalo da sačuva život kakav poznajemo.
Prema preliminarnim nacrtima, brod bi trebalo da bude 15 kilometara širok i napunjen zemljom koja može da podržava složene ekosisteme biljnih i životinjskih vrsta i mikroba.
Ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi mogli da žive u sobama ugrađenim u tlo, umesto da zauzimaju prostor na površini.
"Moramo da nađemo idealan način da dugoročno preživimo u svemiru", kaže Rejčel Armstrong, vođa istraživanja u projektu Perzefona na Grinvič univerzitetu.
Armstrong se nada da će uspeti da razvije sintetičko zemljište idealno za održavanje života i reciklažu otpada.
Elektronska kola u tlu mogla bi da prate biohemijske aktivnosti i koriste organske signale kako bi komunicirali sa biljkama i mikrobima tokom evolucije ekosistema.
Cilj je da brod bude samoodrživ, a energija bi mogla da se dobija i iskopavanjima ruda sa asteroida.
"Ovaj projekat je hitan, jer ne vidim način da moja generacija bude ta koja će rešiti sve probleme pravljenja takvog broda. Možda će moji unuci uspeti to da dožive", kaže Armstrong.
Lekcija naučena u ovom projektu imaće veliki uticaj i na Zemlju i to mnogo pre nego što kosmička Nojeva barka "zaplovi". Stručnjaci smatraju da će tako moći da dođu do efikasnijih sistema održivih kuća i gradova.
Projekat Perzefona nema centralni izvor finansiranja, ali su za njega zainteresovani mnogi pojedinci. Deo je i međunarodne neprofitne fondacije Icarus Interstellar, posvećen istraživanju svemirskih brodova i njihovom razvoju.
Dizajniranje samoodrživog zatvorenog okruženja je težak zadatak.
Devedesetih su američki timovi da puta pokušali da uzgoje hranu i recikliraju vodu i otpad u okviru projekta Biosphere 2 u Arizoni.
Misija se suočila sa brojnim problemima, uključujući gotovo konstantnu glad članova grupe, pad nivoa kiseonika, nekontrolisani rast populacije bubašvaba i mrava, a sistem za filtriranje vode bio je zapušen posmrtnim ostacima riba.
Armstrong zaključuje da ljudi možda neće biti prava vrsta koja će se spasti u odsudnom trenutku.
"Možda ćemo odlučiti da u brod stavimo samo veliku grupu mikroba. U svemu moramo da prihvatimo i činjenicu da mi nismo vrsta koja će najverovatnije opstati", rekla je ona.
Naučnici će se suočiti i sa drugim problemima koji se ne tiču samo hrane, vode i vazduha.
Svemirskom brodu biće potrebna simulacija gravitacije, kako bi ljudi i drugi organizmi preživeli putovanje. Zatim, potreban je revolucionarni sistem motora, dovoljno jak da toliki brod lansira u svemir.
Iako je rešenje svih tih problema bliže naučnoj fantastici, nego stvarnosti, Icarus Interstellar nije jedina fondacija koja se time bavi.
Amerika je 2012. pokrenula ambiciozni projekat "100 Year Starship" koji finansira NASA i vladina Agencija za napredna istraživanja odbrane, kako bi istražila tehnologije potrebne da svemirska putovanja učini mogućim u roku od 100 godina.
Ričard Braun, direktor Centra za tehnologije svemirskog transporta budućnosti na Stretklid univerzitetu, koji nije uključen u projekte Perzefona i "100 Year Starship", kaže da bi oni mogli da podstaknu korisne rasprave.
"Što se više ljudi zainteresuje za ove teme, biće više debata i više brige o budućnosti čovečanstva", smatra on.
Katastrofa
Stiv Fjuler, sociolog Vorvik univerziteta, uključen u projekat Perzefona, kaže da je on jedan od nekoliko na svetu koji ozbiljno shvata ideju da će se čovečanstvo suočiti sa globalnom katastrofom u ne tako dalekoj budućnosti.
"Ovom brodu možda neće biti cilj da se vrati na Zemlju. Reč je o letelici na kojoj će se rađati nove generacije ljudi. Možda će neki ceo svoj život provesti na tom mestu", kaže on.
Istraživači nisu precizirali kakve bi tačno katastrofe mogle dati opravdanje za lansiranje takvog broda.
Ono što ih muči je odabir ljudi koji bi trebalo da se nađu na njemu.
Armstrong kaže da bi na njemu moglo da živi svega 50 do 500 ljudi, što je samo delić ogromne populacije na svetu od više od sedam milijardi.
"Koga povesti? Verovatno će se ciljati na različitost i ljude izuzetnih sposobnosti", kaže Fjuler.
"Nećete voditi ljude koji nemaju nikakve veštine. Nećete voditi beskućnike iako to nije zvanična politika", objašnjava on.
Suočeni s mogućnošću da će ostatak života provesti ukopani u zemlju u džinovskom svemirskom brodu na putu bez povratka, mnoge ljude će možda naterati da rizikuju i ostanu na Zemlji.
