Izvor: B92, 10.Nov.2018, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici otkrili da su ove životinje na antidepresivima?
Najnovija studija u Melburnu je pokazala da su životinje, čudnovati kljunaši, koji žive u zagađenim vodama nedaleko od ovog australijskog grada, najverovatnije izloženi antidepresivima. Njih su, pokazalo je istraživanje, ove preslatke životinje u svoj organizam unele hranom, odnosno putem insekata i paukova koje jede.
Tim naučnika, na čelu sa istraživačima na Univerzitetu Monas, analizirao je insekte i paukove koji su pronađeni u šest potoka u ovom gradu i pronašli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su tragove čak 98 odsto različitih vrsta farmaceutskih proizvoda.
Naučnici su otkrili 69 različitih tipova lekova u insekstima i 66 u paukovima. Naučnici su pojasnili da se lekovi prenose lancem ishrane. Insektima se hrane pauci, a oni su hrana čudnovatim kljunašima, piše Gardijan.
Lekovi su u potoke dospeli putem pogona za pročišćenje otpadnih voda koji ne uspevaju da uklone sve štetne supstance koje konzumiraju ljudi. Neki stižu kroz septičke jame ili propusne vodovodne i kanalizacijske cevi.
Voda iz potoka i potočića oko Melbournea, čak i iz onih s vrlo malo otpadnih, sadržala je "ceo koktel lekova", rekli su istraživači, ne skrivajući da su neprijatno iznenađeni.
Ovo je prvo istraživanje u svetu koje upućuje na to da u lancu ishrane postoji niz farmaceutskih materija i da neke životinje mogu biti izložene i polovini dnevne doze antidepresiva koja se propisuje ljudima, rekla je rukovoditelj studije Erin Ričmond.
Studija je pokazala da se "brojni lekovi u tragovima zadržavaju u organizmima vodenih beskičmenjaka, ali i u vodenim tokovima odakle se ulivaju u kopnena područja koja ih okružuju. Tu ih konzumiraju pauci, ptice, šišmiši...", objasnila je Ričmond.
"Antidepresivi su lekovi izvorno namenjeni otklanjanju depresije kod ljudi, čiji su simptomi potištenost, bezvoljnost, tuga, beznađe, očaj i manjak energije", rekao je koautor studije Majkl Grejs.
"Sada kada smo otkrili lekove namenjene ljudima u organizmima životinja, moramo da pokušamo da otkrijemo kakav učinak oni na njih imaju i u kolikoj im meri štete", kazao je Grejs.
Rezultati studije naučnika sa univerziteta Monaš u Melburnu objavljeni su u časopisu Nature Communications.
