Izvor: B92, 18.Jun.2023, 20:11
Naučnici misle da su konačno došli do odgovora na čuveno pitanje: Šta je starije, koka ili jaje?
Svi, od naučnika do školaraca, bili su zbunjeni pitanjem kokoške i jajeta, ali sada su istraživači otkrili da su rani preci modernih ptica i gmizavaca možda rađali žive mlade.
Naučnici misle da su rešili najzbunjujuću evolucionu zagonetku – da li je prvo bilo kokoška ili jaje.
U evolucionom smislu, jaja su sneli daleki preci dinosaurusa pilića milionima godina pre nego što su evoluirali prvi pilići. Ali istraživački projekat je sada otkrio da najraniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reptilski preci pilića, koji datiraju milionima godina pre evolucije dinosaurusa, možda nisu polagali jaja kao što se ranije mislilo, prenosi The Mirror.
Škola nauka o Zemlji Univerziteta u Bristolu sprovodila je studiju, koja je ispitivala 51 fosilnu vrstu i 29 živih vrsta kategorisanih kao oviparne - polažu jaja sa tvrdom ili mekom ljuskom - ili živorodne - koje rađaju žive mlade. Stručnjaci tamo i na Univerzitetu Nanjing kažu da, iako se jaje sa tvrdom ljuskom često smatra jednom od najvećih inovacija evolucije, ovo istraživanje implicira da je produženo zadržavanje embriona – kada majka nosi mlade određeno vreme – zapravo dalo ovoj određenoj grupi vrhunsku zaštitu životinja.
Profesor Majkl Benton sa Univerziteta u Bristolu rekao je:
"Pre amniota, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja bili su uglavnom vodozemci. Morali su da žive u vodi ili blizu nje da bi se hranili i razmnožavali, poput savremenih vodozemaca poput žaba i daždevnjaka. Kada su amnioti došli na scenu pre 320 miliona godina, uspeli su da se odvoje od vode tako što su razvili vodootpornu kožu i druge načine da kontrolišu gubitak vode."
"Ali amnionsko jaje je bilo ključ“, rečeno je da je to „privatni ribnjak“ gde je gmizavac u razvoju bio zaštićen od isušivanja u toplim klimama i omogućio je amniotu da se udalji od obale i dominira kopnenim ekosistemima. Naš rad, kao i rad mnogih drugih poslednjih godina, bacio je klasični model udžbenika 'gmizavskog jajeta' u kantu za smeće", rekao je.
Vođa projekta, profesor Baoiu Jiang, dodao je:
"Ovaj standardni pogled je doveden u pitanje. Biolozi su primetili da mnogi gušteri i zmije pokazuju fleksibilnu reproduktivnu strategiju između oviparnosti i viviparnosti. Ponekad, blisko srodne vrste pokazuju oba ponašanja, i ispostavilo se da se viviparni gušteri mogu vratiti polaganju jaja mnogo lakše nego što se ranije mislilo."
Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Nanjing i Univerziteta u Bristolu, a objavljena je u časopisu Nature Ecologi & Evolution.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
