Izvor: B92, 10.Jul.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši naučnici neće da pišu za "Science"
I pored toga što se radi o najprestižnijim naučnim časopisima srpski naučnici uporno odbijaju da u njima objavljuju rezultate svojih istraživanja. Razlog je, po rečima naučnika, to što se radi o popularnim časopisima u kojima ima malo prave nauke.
Analize pokazuju da je broj domaćih publikacija u časopisima Science i Nature veoma mali u odnosu na okruženje. Primera radi u periodu od 2007. do 2010. godine samo jedan članak sa našom afiliacijom je publikovan u Nature-u, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a u Science-u ni jedan dok je u zemljama u okruženju situacija znatno drugačija. U susednoj Hrvatskoj u istom periodu publikovano je čak 18 radova u ovim časopisima. Grafikon na kom je poređenje sa drugim zemljama iz okruženja možete videti na slici.
Naši reporteri raspitali su se u naučnim krugovima o čemu se radi. Prof. dr Sergej Komadić sa Instituta za nuklearna istraživanja Vinča kaže: "Tu se radi o časopisima koji imaju naduvani tzv. impakt faktor, tj o čosapisima u kojima zaista objavljuju dobri naučnici ali kojima je karijera ispred kvaliteta naučnog rezultata. Bojimo se da ovo pomodarstvo može da ostavi trajne posledice na naučno tehnološki napredak u budućnosti. Iz tog razloga moje kolege i ja, kao i većina istraživača iz zemlje, se trudimo da naše rezultate ne šaljemo tamo.”
Stručnjak za sajantometriju iz Univerzitetske biblioteke, Perica Todorović kaže da istraživanja pokazuju da preko 95% rezultata u ovim časopisima biva ili osporeno u periodu od dve godine ili se pokažu krajnje irelevantnim. Međutim zbog popularnosti koje uživaju ovi časopisi i ti radovi bivaju veoma citirani. Impakt faktor ovih časopisa time postaje sve veći i veći pošto se u obračun broje citati bez obzira na to da li su pozitivni ili negativni. Ova pojava da se popularnost "pumpa” popularnošću se naziva efekatom pozitivne povratne sprege, viđena je u mnogim sociološkim sistemima i uglavnom se završava naglim padom popularnosti po principu "ko visoko leti nisko pada”.
Postavlja se pitanje kako je moguće da naši naučnici spadaju u manjinu koja odoleva ovom pomodarstvu. Verovatno je to još jedna od pozitivnih nuspojava izolacije kroz koju smo prošli devedesetih, koja je sprečila da se ovaj način karijerističkog odnosa prema nauci odomaći kod naših naučnika. Naši naučnici odolevaju ovom izazovu i pored toga što država stimuliše publikovanje u ovim časopisima merom da ukoliko neki naučnik ima objavljen rad u njima u proteklih 10 godina automatski se svrstava u prvu kategoriju naučnih radnika A1 od čega mu direktno zavisi plata. Zašto država ovo radi nismo uspeli saznati pošto Ministar za prosvetu i nauku prebacuje odgovornost za ovaj potez na prethodnog Ministra nauke, dok on tvrdi da nema ništa sa tim pošto se bavi isključivo evropskim integracijama.
Teslačenje
Ukoliko ste shvatili da je gornji tekst satiričan, onda će vam se i sajt www.teslacenje.rs svideti. Ukoliko ste poverovali u gornji tekst, onda to treba da vam bude opomena da ne treba olako verovati medijima, pogotovo kada se pozivaju na nauku i naučnike.
Ekipa koja je pokrenula sajt www.teslacenje.rs želi da objavljivanjem naučnih izvrnutih vesti ukaže na greške u predstavljanju nauke u našim medijima, ali i da ukaže na preterivanje u pripisivanju svih zasluga za velika naučna otkrića Nikoli Tesli i drugim našim naučnicima.
Nauka je lepa i inspirativna i mediji treba da je predstavljaju široj javnosti, ali na tačan i adekvatan način. Uloga naših naučnika je ponekad velika i nemerljiva, ali te doprinose treba objektivno predstavljati.
