Izvor: B92, 11.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod Tarahumara - Izdvojen narod
Meksički narod Tarahumara umakao je španskim osvajačima u XVI veku. Ali, da li može da preživi invaziju modernog života?
Napisala: Sintija Gorni
Snimio: Rob Kendrik
Izvor: National Geographic Srbija
Svaka zvezda na noćnom nebu je neki Tarahumara Indijanac čije su duše – muškarci ih imaju tri, a žene četiri, budući da rađaju novi život – naposletku pronašle svoj spokoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ovako će vam antropolozi i lokalni sveštenici pričati o verovanjima naroda Tarahumara koji sebe nazivaju Raramuri, a žive u i iznad kanjona u planinskom lancu
Zapadni Sijera Madre na severu Meksika, gde su se povukli pre pet vekova pred španskim osvajačima. Osim vatrenog oružja i konja, Španci su imali i bradu obraslu nekakvim uznemirujućim dlakama; odatle i raramurska reč chabochi, koja i danas označava one koji ne pripadaju narodu Tarahumara. Chabochi nije pogrdna reč, već samo način podele sveta. Njen doslovni prevod objašnjava današnji odnos između naroda Tarahumara i ostatka savremenog Meksika: „ljudi s paučinom na licu".
Narod Tarahumara je ćutljiv i povučen. To su ljudi koji žive međusobno udaljeni jedni od drugih u malim kućama od čerpića ili drveta, pećinama ili nastambama delimično smeštenim ispod stenovitih izbočina tako da im je gola stena krov nad glavom. Prave rakiju od kukuruza koji uzgajaju na malim njivama koje oru ručno; za vreme svetkovina se okupe i iz izdubljenih prepolovljenih tikvica koje prosleđuju jedan drugome potežu to žestoko piće dok im se ne razveže jezik, ili dok ne postanu pospani, ili ratoborni, pa se izvale na zemlju i odspavaju.
Izuzetno su izdržljivi trkači jer za prevoz i nošenje već vekovima koriste mrežu kozjih staza kroz kanjone: Raramuri znači „trkač" ili „onaj koji dobro pešači". Priča se da pripadnici naroda Tarahumara izluđuju američke vrhunske maratonce jer ih pobeđuju obuveni u huarache sandale i uz povremene pauze za pušenje.
Rad smatraju nužnim za preživljavanje, ali ne i moralnom obavezom, i on im je sporedan u odnosu na duhovne i duševne aspekte života. Njihova tradicionalna ekonomija se zasniva na trampi, a ne na novcu. Imaju reč u značenju „deliti s drugima", koju je vrlo teško prevesti na španski ili engleski: „krima", kazaće neka Tarahumaranka pružajući dlan za ono što bi chabochi nazvali milostinja. Ipak, nećete dobiti zahvalnost za udeljeni novčić, budući da krima podrazumeva obavezu solidarne raspodele bogatstva.
Takođe, često jedu maruchan, japanske instant rezance koji se prodaju u kanticama od poliuretanske pene. Jedu i čips iz kesica od aluminijumske folije, piju litre koka-kole iz plastičnih flaša, a pivo Tekate iz limenki. Možete šest sati da se truckate kamionetom do najzabačenijeg kutka kanjona u kome živi narod Tarahumara, da vijugate po serpentinama trošnih i neasfaltiranih puteva usečenih u živu stenu, a pošto prođete krivinu oko poslednje litice i ugledate zalazeće sunce, pramenove dima koji se diže iz dalekih dimnjaka, i začujete zvuk obrednih bubnjeva odnekud duboko ispod vas, pored staze ćete ugledati dve prazne flaše kisele vode i bačenu kanticu maruchan rezanaca, što je dovoljno da se chabochi otrezne i ne podlegnu svojim romantičnim predstavama o narodu Tarahumara.
Prema poslednjem popisu stanovništva u Meksiku živi 106.000 pripadnika naroda Tarahumara, i oni su jedna od najvećih autohtonih grupa u Severnoj Americi. Većina njih još živi u relativnoj izolaciji na području koje Meksiko u turističkim brošurama naziva Bakarni kanjon. Ali ime tog kanjona i način na koji turističke agencije oslikavaju njegove žitelje („Žive jednostavnim životom neometanim modernom tehnologijom", može se pročitati na jednoj internet strani) sasvim su uopšteni i stereotipni i ne govore ništa o slojevitosti života naroda Tarahumara.
Na primer, Bakarni kanjon – odnosno Barranca del Cobre – zapravo je samo jedan od desetak velikih kanjona u ovom delu lanca Sijera Madre. Nekoliko njih je dublje od Velikog kanjona u Arizoni. A chabochi ekonomija, zakonita i nezakonita, nezadrživo prodire u sve njih. Narkoindustrija sve više koristi ove kanjone za uzgajanje marihuane i opijumskog maka, potiskujući porodice naroda Tarahumara s njihovih polja kukuruza, pasulja i bundeve. Napori vlade da ovaj narod saobraćajno povežu s ostatkom zemlje i da mu izgrade škole imaju i svoje naličje: jeftina tekila, naoružani razbojnici i chatarra, meksički naziv za nezdravu dugotrajnu hranu koja se neće pokvariti u provizornim minimarketima bez struje.
Oni koji poštuju tradiciju nose široke trake oko glave i gaće, tako da su im noge gole i po najhladnijoj zimi, ali danas mnogo više njih nosi farmerke, kaubojske šešire i špicaste kožne čizme u boji opasača na njihovim pantalonama. Žene u narodu Tarahumara tradicionalno uglavnom još nose šarene marame i duge suknje cvetnog dezena, ili tamne plisirane, ili široke suknje pastelnih boja skupljene u volane poput kitnjastih zavesa. Ali danas neke nose i farmerke.
Prvi komercijalni aerodrom u toj regiji trebalo bi da se izgradi u Krelu, bivšem centru drvne industrije, čija današnja ekonomija zavisi od živopisne železničke rute koja prolazi kroz grad. Planeri koji rade pri vladi predviđaju da će izgradnja aerodroma izazvati i procvat izgradnje hotela za smeštaj mogućih turista koji će pristizati avionima.
Zvaničnici Čivave, meksičke države koja obuhvata veći deo teritorije naroda Tarahumara, pokušavaju da privuku privatni kapital za izgradnju turističkog kompleksa na obodu kanjona – bandži džamping, žičara koja bi turiste vozila iznad kanjona, još hotela i „indijansko selo" s trajnom postavkom „obreda, ceremonija i odeće". Kompleks bi se gradio zapadnije, uz železničku prugu, duž današnjeg turističkog vidikovca prepunog tarahumaranskih uličnih prodavaca, od kojih su skoro svi žene i deca, koji nude na prodaju korpe i tkanja popularne kod turista. Devojčice predškolskog – ali i školskog – uzrasta povazdan pokušavaju turistima da utrape suvenire: podižu pregršt opletenih narukvica i ponavljaju prvu špansku reč koju su naučile: „Compra? – Kupite?"
NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
- Borneo: trenutak istine
- Narod Tarahumara: izdvojen narod
- Finansijska kriza šteti zemlji
- Svetlosno zagađenje: noć koja nestaje
- Vlaški kult mrtvih
Više o septembarskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na: www.nationalgeographic-srbija.com.
