Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nalet ženskog političkog uragana
Žene bi mogle potpuno da zavladaju kontinentom koji po tradiciji veliča mušku vlast, čizmu, uniformu, epolete, pa i gvozdenu pesnicu. To se već desilo u Čileu i Argentini, a oba suseda na južnom rogu prošla su kroz olovna vremena vojnih diktatura, državnog terora i masovnih ubistava sopstvenih sunarodnika kada su na vrhu piramide vlasti bili isključivo muškarci.
U Čileu je prošle godine razvedena socijalistkinja Mišel Bašele izabrana za predsednicu, dok je prošle nedelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u susednoj Argentini odlučeno da dosadašnja prva dama Kristina Kiršner dođe na čelo države.
U prvom govoru, pošto su objavljeni rezultati sa birališta, Kristina Kiršner (54) obratila se svojim sunarodnicama, domaćicama koje su ostale kod kuće, fabričkim radnicama, profesorkama, studentkinjama, poslovnim ženama.
"Znam da možemo da odradimo veliki i sjajan posao", rekla je nova šefovica države. Trend počinje da se širi i na sever. U Paragvaju odlazeći predsednik Nikanor Duarte podržava bivšu ministarku obrazovanja Blanku Ovelar koja bi mogla da bude predsednički kandidat sledeće godine. Govori se da brazilski predsednik Luis Injasio Lula želi da Dilma Rusef, bivša ministarka energetike, bude kandidat Radničke partije 2010, kad se okonča njegov drugi mandat. Ako bi i na čelo latinoameričkog giganta došla lepša polovina, većina stanovništva nekadašnjeg mačo kontinenta u drugoj deceniji dvadeset prvog veka bila bi vođena državničkom palicom slabijeg pola.
Kakva je to nepogoda preokrenula tradicionalna verovanja? Žene možda imaju specifičan način koji nije svojstven muškarcima, kaže Kristina Kiršner, dok paragvajska ministarka govori o "ženskoj viziji". Jedna socijalna radnica iz Buenos Ajresa kaže da žene šire gledaju na neke probleme i umeju da rade više stvari istovremeno. Iz Buenos Ajresa kao latinoameričkog Pariza oduvek su se u ostali deo Latinske Amerike širili svi modni trendovi, pa bi i ovaj ženski talas mogao da zahvati ne samo zeleni kontinent, već i da "globalno zagreje planetu". Čak je i "veliki sused" (Severna Amerika) dopustio da u svim anketama za predsedničkog kandidata vodi žena. Sadašnja prva dama četrdesetomilionske Argentine, koja već sledećeg meseca od svog supruga mirno preuzima kormilo (istina, on joj je sve svojevoljno prepustio odlučivši da se ne kandiduje za drugi mandat), poželela je Hilari Klinton svaku sreću sledeće godine na izborima u SAD. I jednoj i drugoj zamera se da su za svoje političke ambicije iskoristile svoje muževe i njihov položaj u državi. Ali intimni porodični prijatelji dve moćne familije na severu Severne i na jugu Južne Amerike, tvrde da su ove dve pravnice i senatorke upravo zaslužne što su im muževi postali predsednici.
Kada su Klintonovi prolazili pored jedne provincijske benzinske pumpe benzin im je natočio jedan Hilarin udvarač iz školskih dana. "Eto, gde bi ti bila, da se nisi udala za mene", rekao joj je Bil. "Ne", odgovorila je brzo Hilari, kojoj se u SAD spočitava da "misli munjevito kao muškarac", "ovaj radnik sada bi već bio u Beloj kući".
Uspon na sam vrh vlasti došao je naglo, ali i čileanska predsednica Bašele i Kiršnerova bile su angažovane protivnice vojnih diktatora sedamdesetih. Posle Pinočeovog pada, Bašele, čiji je otac general mučen i ubijen u Pinočeovim kazamatima, bila je ministarka zdravlja i odbrane, a Kristina Kiršner bila je u više navrata uspešna senatorka. Po mišljenju Marte Lagos, koja rukovodi ispitivanjem javnog mnenja u "Latinobarometru" sa sedištem u Čileu, obe zemlje su "očajnički tražile novu vrstu političke elite, posle surovih zločinačkih diktatura". Političari koji su došli na vlast u tranziciji, nisu, po opštem mišljenju, uverili svoje birače da su dovoljno učinili kako bi se smanjio drastični jaz između bogatih i siromašnih, korupcija i socijalna neosetljivost. Marta Lagos strahuje, međutim da je ženski talas kratkog daha. Mišel Bašele opada popularnost, a zamera joj se da je neodlučna.
Kad se muškarac naljuti za njega kažu da je "jak i čvrst", a kada se žena naroguši ima "lošu narav". Ali muškarci bi nekako da se ukrcaju i u ovaj brod, pa se analitičari nećkaju da je ženski trend u Novom svetu u skladu sa izborom do sada marginalnih grupa kao što su Indijanci, ili levičari...U tom smislu pominje se Evo Morales, prvi predsednik Bolivije, kojim teče krv Ajmara, prethodnika starosedelačke civilizacije Inka.
Premda naoko izgleda da je argentinski ženski uragan došao kao "grom iz vedra neba", valja pomenuti da je još 1991, osam godina pošto je izašla iz terora vojne diktature, zemlja gaučosa, fudbala i bifteka prva donela zakon o kvotama za ženski pol u parlamentu. Svako treće ime moralo je u partijskim kandidaturama pripadati lepšem polu. Desetine latinoameričkih zemalja sledilo je argentinski primer. Ekvador, Honduras, Peru...Čileanski kabinet ima devet ministarki. U postizanju jednakosti među polovima, međutim, predvode Argentina i Kostarika, koje su po broju žena na izbornim funkcijama uveliko pretekle Severnu Ameriku.
Priča se, mada nema naučne potvrde, da su žene mnogo odgovornije od suprotnog pola. Možda je to zato što istorijski nisu navikle da vode, pa svaki korak prethodno premeravaju. Šta će biti kad se uhodaju. Štikle su svakako elegantnije, ali mogu biti ubojitije od vojničke čizme.
[objavljeno: ]
