Izvor: B92, 14.Mar.2011, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće nuklearne havarije u svetu
Agencija Itar-Tas u hronologiji najvećih havarija na atomskim centralama i nuklearnim objektima u svetu navodi da je 1957. godine 29. septembra u skladištu radioaktivnog otpada ''Majak'' u rejonu Kištima u Čeljabinskoj oblasti bivšeg SSSR-a eksplodirala tečnost koja sadrži radioaktivne materije.
Prema skali Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz 1990. godine i Agencije za nuklearnu energiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), preciziranoj i proširenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1992. godine, događaji u vezi sa radioaktivnim materijama i/ili radijacijom, uključujući transport takvih materijala, klasifikuju se na sedam nivoa, gde su ''havarije'' u gornjem nivou od četiri do sedam, a ''incidenti'' na nižem nivou od jedan do tri.
Agencija Itar-Tas u hronologiji najvećih havarija na atomskim centralama i nuklearnim objektima u svetu navodi da je 1957. godine 29. septembra u skladištu radioaktivnog otpada ''Majak'' u rejonu Kištima u Čeljabinskoj oblasti bivšeg SSSR-a eksplodirala tečnost koja sadrži radioaktivne materije.
Radioaktivni oblak prešao je iznad Čeljabinske, Sverdlovske i Tjumenske oblasti, obrazujući tzv. istočnouralski radioaktivni trag površine veće od 20.000 kvadratnih kilometara.
Zračenju je bilo izloženo više od 5.000 ljudi a po međunarodnoj skali ova katastrofa imala je nivo šest.
U otklanjanju posledica havarije u periodu od 1957. do 1959. godine učestvovalo je između 25 i 30 hiljada vojnika.
Iste godine, 10. oktobra desila se velika havarija na jednom od dva reaktora za pravljenje plutonijuma za oružje u Vindskejlu (od 1981. Selafild) u Velikoj Britaniji.
Zbog greške, temperatura goriva je u reaktoru izuzetno povećana i izbio je požar koji je trajao oko četiri dana.
Poginulo je 13 ljudi, više od 260 je ozračeno i obolelo.
Radioaktivne padavine kontaminirale su velike oblasti Engleske i Irske, a radioaktivni oblak stigao je do Belgije, Danske, Nemačke i Norveške.
Taj događaj na skali je imao vrednost pet, navodi ruska agencija.
Posle eksplozije 28. marta 1979. godine na drugom bloku centrale ''Trimajl ajlend'' u gradu Harisburgu u Pensilvaniji radioaktivne materije izbačene su u atmosferu, a u reku Saskvehana ulilo se 185 kubnih metara slaboradioaktivne vode.
Iz oblasti pogođene radijacijom evakuisano je 200.000 ljudi, a na skali je havarija ocenjena peticom.
Rad na čišćenju srušenog bloka trajao je 12 godina i ta havarija smatra se najvećom u SAD.
Najveći nivo, međutim, imala je havarija na Černobiljskoj centrali u Ukrajini od 26. aprila 1986. godine.
Eksplodirao je četvrti blok centrale, emisija radioaktivnosti bila je veća od 50 miliona kirija, što je dovelo do globalne kontaminacije prirodne sredine.
Kontaminirana je teritorija površine 160.000 kvadratnih kilometara u severnom delu Ukrajine, zapadnom delu Rusije i Belorusije a radioaktivne padavine pogodile su teritoriju 20 država.
Približno 400.000 ljudi je bilo evakuisano iz zagađene zone, dko je u likvidaciji posledica učestvovalo između 600 i 800 hiljada ljudi.
Prema izveštaju UN, broj ljudi koji su direktno ili indirektno pogođeni havarijom je devet miliona, od kojih je između tri ili četiri miliona dece.
U naučnom gradu Tokajmura u prefekturi Ibaraki u Japanu, 30. septembra 1999. godine desila se havarija na zavodu za proizvodnju goriva za atomske centrale, navodi Itar-Tas.
Zbog greške personala pokrenuta je lančana reakcija koja je trajala 17 sati, ozračeno je 439 osoba, dve su umrle. Ta havarija je imala četvrti nivo po međunarodnoj skali.
