Izvor: B92, 23.Apr.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najstarija opservatorija je u Sibiru?
Ruski naučnici veruju da je daleka sibirska stena prvo mesto na kom je čovek počeo da prati kretanje nebeskih tela.
Sanduki, poznat i kao “sibirski Stounhendž” je serija od osam krečnjačkih stena na plavnoj ravnici obale Belog Ijusa.
Profesor Vitalij Laričev sa Instituta za arheologiju i etnografiju sibirskog ogranka Ruske akademije nauka, tvrdi da je ovo 16.000 godina staro mesto, ne smao veliko svetilište drevnog sveta nego i prva opservatorija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Svaki od osam vrhova stena ima naslagano kamenje, poput džinovskih kutija.
Reč “sanduk” od koje je izveden naziv cele oblasti, kao i na srpskom znači kovčeg, upravo zbog oblika naslaganih blokova.
“Mnogo godina pokušavao sam da otkrijem misteriju ovih ‘sanduka’”, kaže profesor Laričev, koji je postao astroarheolog upravo zbog ovog neobičnog mesta.
“Nismo kopali zemlju, samo smo proučavali šta su drevni ljudi znali o astronomiji”, rekao je on.
“Ono što sam otkrio bilo je iznenađenje i za mene samog. Poređenjem mapa koje sam prikupljao tokom mnogo godina, shvatio sam da je Sanduki najstarija astronomska opservatorija, sigurno u Aziji, a možda i svetu”.
Starost Sanduki vrhova procenjuje se na 16.000 godina, a pretpostavlja se da su stanovnici doline svakodnevno s ovog mesta posmatrali izlazak i zalazak sunca, kao i mesec.
Profesor smatra da su sibirski pra-astronomi bez ikakvih instrumenata koristili džinovsko kamenje kako bi pravili proračune kretanja nebeskih tela.
On tvrdi da je otkriveno “bezbrojno mnogo drevnih solarnih i lunarnih opservatorija” oko ove oblasti.
Drevne opservatorije bile su mnogo više od mesta računanja vremena. Antropolozi tvrde da su se na ovakvim mestima kombinovali mnogi aspekti toga kako su drevni ljudi videli svet.
Moguće da su služila kao grobnice, hramovi, pa čak i kuće.
Evo nekoliko najpoznatijih:
Toreon, Maču Pikču, Peru
Toranj u ovom drevnom gradu Inka sagrađen 1460. ima kamen koji zasvetli kada sunce sija kroz jedan prozor prvog dana letnje dugodnevice.
U isto vreme prozor takođe uokviruje zvezdano jato Plejade koje je Inkama pomagalo da odluče kada će saditi krompir.
Gaočeng, Kina
Najstariju opservatoriju u toj zemlji sagradio je astronom Guo Šouđing u Henan provinciji oko 1276.
Korišćena je za računanje vremena i mapiranje zvezda. Astronomi su kalkulisali dužinu godine sa greškom od samo 26 sekundi, što je Evropljanima pošlo za rukom čak tri veka kasnije.
Isceliteljski točak u Big Hornu, SAD
Spomenik indijanaca plemena Šajeni star je oko 2.000 godina. Linija između centralnog kamena i jedne od kula od naslaganog kamenja pokazuje izlazak sunca na prvi dan letnje dugodnevice, dok su tri ostala tornja u liniji sa zvezdama Sirijus, Aldebaran i Rigel.
Stonhendž, Britanija
Osnovan oko 3100. godine pre nove ere, ovaj spomenik je nekada bio korišten kao mesto sahranjivanja.
Naučnici smatraju da je ovo mesto u Bronzanom dobu služilo kao opservatorija i svetilište sa žrtvenikom.
