Izvor: B92, 30.Avg.2016, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najpoznatiji stranci sa ruskim pasošem

U ruskom gradu Saransku biće otvoren centar koji će dobiti ime poznate francuske filmske zvezde — Žerara Depardjea, koji proslavlja treću godišnjicu kao državljanin Rusije.

Depardje je postao deo novog trenda „novog imigracionog talasa“, na kojem se poznati sportisti i umetnici sele u Rusiju.

Prva osoba koja je postala deo novog talasa imigracije u Rusiju je svetski poznati sportista u brzom klizanju na kratke staze — Korejac An Hinso. On je decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2011. dobio ruski pasoš i uzeo novo ime — Viktor An. An je jedan od najuspešnijih klizača na svetu, osvajač tri zlatne i jedne bronzane medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Torinu u Italiji 2006. godine.

U leto 2011. američki snouborder Vik Vajld oženio se ruskom lepoticom Aljonom Zavarzinom, a u proleće naredne godine Vajld je dobio rusko državljanstvo. Tokom Olimpijskih igara u Sočiju, Vajld je postao dvostruki šampion, a njegova supruga osvojila je bronzanu medalju. Par je tako uspeo da proširi rusku kolekciju olimpijskih medalja osvojenih u snoubordingu, jer je Vajld osvojio dve zlatne, a njegova supruga bronzanu.

Depardje, frustriran zbog visokog poreza u njegovoj rodnoj Francuskoj, počeo je da traži nove opcije. Prvo je otišao u Belgiju, a potom je došao u Rusiju, gde je 2013. godine dobio ruski pasoš. Od predsednika Čečenije Ramzana Kadirova dobio je stan u Groznom. Depardje je kasnije priznao da obožava svoj ruski pasoš i da se u dubini duše „oseća kao pravi Rus“.

Čuveni bokser Roj Džons Mlađi dobio je ruski pasoš oktobra 2015. Bivši svetski šampion u teškoj kategoriji proslavio se u Sjedinjenim Državama, gde je proveo veći deo svoje profesionalne karijere. Rekao je da je toliko želeo da dođe u Rusiju da je odlučio da promeni državljanstvo i „stvori most“ između svoje bivše i sadašnje zemlje. Džons Mlađi naročito voli Krim koji ga, kako navodi, podseća na dom. Bokser ima ambiciozne planove — namerava da se nastani u predgrađu i da kupi „daču“, seosku kuću na Krimu. Takođe želi da nauči ruski jezik i otvori boksersku akademiju.

Jedan od pionira među imigrantima iz sfere kulture je italijanski dirigent i pijanista Fabio Mastranđelo, koji je debitovao u Teatru Mihalovski u Sankt Peterburgu 2002. godine. Devet godina nakon debija, Mastranđelo je dobio rusko državljanstvo. Radio je u Jekaterinburgu, gde je bio glavni dirigent u lokalnom operskom teatru. Njegova supruga je iz Novosibirska, flautistkinja Olesija Tertičnaja. Trenutno vodi koncertnu dvoranu u Sankt Peterburgu, nekoliko godišnjih muzičkih festivala i jedinstveni projekat „Klasika nad Volgom“ u kojem učestvuju solisti Boljšog teatra i Opere Helikon.

Teodor Kurencis rođen je u Atini. Studirao je na Državnom konzervatorijumu u Sankt Peterburgu i sarađivao sa više teatara i ruskih muzičara. Bio je glavni dirigent Novosibirske opere i baletskog teatra, gde je osnovao „Muzika eterna ansambl“ i hor pevača iz Novosibirska. Kurencis je 2011. godine postao jedan od lidera „kulturne revolucije“ u Permu, gde je rukovodio lokalnim operskim i baletskim teatrom i nakon tri godine postao državljanin Rusije. Kurencis je muzički direktor Opere i baleta iz Perma od februara 2011. godine.

Nastavak na B92...

Press: Poznati stranci sa ruskim pasošem