Izvor: B92, 30.Dec.2012, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najodvažnije sletanje do sada
"Svi znaju da je roveromo ime Curiosity", kaže Adam Steltzner. “Ali, mi smo mu nadenuli naše ime tokom faze spuštanja. Nazvali smo ga Audacity (Odvažni).”
Kao glavni inženjer za ulazak, spuštanje i sletanje Nasine najnovije misije na Marsu, Steltzner je bio zadužen da sprovede Curiosity-ja kroz Marsovu atmosferu i na njegevu površinu u jednom komadu. Tokom perioda od sedam godina, on i njegov tim razvili su nekoliko međuzavisnih sistema koji rade upravo to, ali njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeh visio je o samo jednoj, posebno ambicioznoj komponenti: novoj i netestiranoj komponenti za sletanje zvanoj nebeski kran (sky crane).
Ideja o nebeskom kranu rodila se još 1999. godine, posle nezgode sa Mars Polar Landerom. Uređaj treba da spusti rover pomoću konopaca direktno na površinu planete. Ipak, dinamika ovog procesa je veoma kompleksna, i sletanjem na Mars već je uništilo pet prethodnih misija. Takođe, vozilo koje visi na konopcima trebalo bi da bude usklađeno sa silama klatna i udarima vetra. NASA je odbacila ovu ideju.
Onda, 2003. godine, agencija je objavila planove novog rovera. On je bio pretežak da bi se koristili vazdušni jastuci za sletanje, oni koji su korišćeni za Spirit i Opportunity. Inženjerima je potreban novi sistem. “Te jesni, imali smo brejnstorming sesiju koja je trajala tri dana,” kaže Steltzner, “i shvatili smo da možemo da koristimo nebeski kran. Trebalo bi samo da sačekamo dok ne dođemo do tačke dodira, dok smo u perfektnom vertikalnom letu.”
Američki naučnopopularni časopis Popular Science, star 142 godine, sada izlazi i na srpskom jeziku, dopunivši listu domaćih naučnopopularnih medija. Prvi broj časopisa Popular Science izašao je u maju 1842. godine. Oslanjajući se na bogatu tradiciju časopisa koji u Americi izlazi preko sto godina, Popular Science se obraća svim radoznalima koji se pitaju o tome kako će se razvijati elektronika, tehnika, medicina i ekologija, onima koji se dive ljudskoj domišljatosti i interesuje ih praktična primena principa prirodnih nauka u životu.
Početkom 2007. godina, ekipa od nekih 800 ljudi počela je da radi na fazi spuštanja, platformi u obliku kupole sa potisnicima koja je štitila Curiosity rover i nebeski kran. Pri određenoj brzini, faza spuštanja bi se odvojila od ulazne kapsule i aktivirali svojih osam hidrazinskih raketnih potisnika, koji bi je usporili sa 290 km/h na to samo 3 km/h. Sa visine od 20 metara iznad površine Marsa, nebeski kran bi spustio Curiosity sa platforme pomoću tri najlonska konopca. Električni kabl bri prenosio struju i podatke između dva dela. Odmah po sletanju, sečicama bi se presekli kablobi, a platforma bi odletela.
Ra zazliku od rovera Curiosity, koga sistemski timovi u Nasinoj Jet Propulsion laboratoriji mogu da testiraju, faza spuštanja i nebeski kran ne mogu se testirati unapred. Kada je Steltzner seo za svoj terminal u osam sati uveče 5. avgusta, ovi uređaji su testirani po prvi put. “Da smo probušili rupu na površini Marsa, ne bismo izazvali mnogo saosećajnih komentara,” kaže on. “Rekli bi, ‘Jao, jadničak.’ Bilo bi, “Idioti jedni! Naravno da je propalo. Pa to izgleda potpuno smešno!’”
To, naravno, nije bio slučaj. Tog letnjeg dana, nebeski kraj je radio bez greške, spuštajući Curiosity- ja na ivicu Gale Cratera. Za Steltznera, ovo sletanje je potvrda hrabre vizije. Za Nasu, ono je zacementiralo mesto za nebeski kran u svim budućim misijama na Mars. Uređaj se jednostavno sklapa, a Steltzner ističe i da on može poneti tovare koji su i pola tone teži od Curiosityja. “Možemo izaći na kraj s bilo kakvim teretom,” kaže on. “Samo mi dajte rover, i mi ćemo ga spustiti gde god da treba. ”
“ Da smo probušili rupu na površini Marsa, ne bismo izazvali mnogo saosećajnih komentara.”
